Jelena Andonović rođena je u Beogradu kao plod ljubavi poštenih državnih službenika. Piše otkad je svesna svog postojanja, ali prvu zbirku pesama „Sve i više od toga“ izdaje tek u 29. godini života. Kao dete patila je zbog viška kilograma i manjka razumevanja seoske sredine u kojoj je o drastala. Kilogrami su nestali, nerazumevanje mahom nije. Predugo ubeđena da je rođena u telu dečaka, maksimalno je razvila svoj muški deo ličnosti, te je čak osam puta bila pomešana za muškarca. Svoju fobiju od žaba uspešno rešava, ali strah od ljudske gluposti još uvek je prati.
Čudnim spletom okolnosti završila je Pravni fakultet, ali se uspešno bavi muzikom već godinama. Neudata je i nema potomaka. Čezne da proputuje svet i otkrije sve svoje kreativne potencijale. Uran joj je na ascendentu, glava na ramenima a srce na mestu. „Srbikon“ je njen prvi roman, kojim se ponosi. Ukoliko u njemu pronađete sebe, ne plašite se, to sigurno jeste vi.
Iščitavah knjige razne, no nikada luđe od SRBIKON-a (Milomir Bata Cvetković)
Iščitavajući SRBIKON Jelene Andonović setih se, nekada popularne i nezaobilazne, Prosvetine edicije EROTIKON i knjiga koje smo (u ono socrealistično vreme) krili i tajno iščitavali i upoznavali se sa Berouzom, De Sadom, Fukoom, Šrederom… Da je rođena pre nekoliko decenija, SRBIKON Jelene Andonović bi, nesumnjivo, našao svoje mesto u ovoj ediciji.
Odlučili smo da treća knjiga, u našoj ediciji EROTOPOLIS, bude knjiga Jelene Andonović SRBIKON.
Moderna otuđenost zlog vremena, u kome obitavamo, traži kritiku i osudu. Ima li ikoga iole inteligentnog i obrazovanog, ko je pri zdravoj pameti, u ovom vremenu, na ovim prostorima, da (bar povremeno) ne osetu ljutnju i bes, da ne uputi osudu sistemu koji ne valja i okruženju koje se deformiše iz dana u dan?! Ima li ikoga „normalnog“ ko nije konstatovao da je naše vreme – vreme pornografije i kiča, etičkog i civilizacijskog sunovrata? Ima li zdravorazumskog i mislećeg bića koje se ne boji svega pomenutog?
Jelena Andonović, u svom debitantskom romanu SRBIKON, uspešno traga za načinom da na originalan način postavi sva gore navedena pitanja. U tom istraživanju se služi raznim „alatima“ koje moderno prozno delo čine čitljivim: duhovitošću, sarkazmom, društveno-kritičkim stavom, a najviše erotikom… ovo poslednje koristi na veoma originalan, naizgled bizaran, groteskan i podosta filozofski način…
Da ne zaboravim jezik i stil, kojim je SRBIKON pisan… koketiranje sa arhaizmom je knjigu učinilo još originalnijom i duhovitijom. Rečju, kad bismo „ukrstili“ koji od romana Markiza De Sada i scenario za film TREINSPOTING, dobili bismo nešto nalik SRBIKON-u. Dakle, filmičnost, likovnost i dinamika su nam servirani na podosta „uvrnut“ (čitaj originalan) način, pa je ovu knjigu teško pustiti do poslednje stranice.
Lično me je SRBIKON osvojio dinamikom i neverovatnom duhovitošću, što delo čini brzim i „zabavnim“. Autorka je postigla da me SRBIKON zabavi na veoma čudan način… da me natera povremeno zastanem, razmislim o bizarnosti svog vremena i o tome da je moral mog i Vašeg vremena postao nešto što je stvar ličnog stava. Pravila prestaju da postoje, te stoga se možemo držati nasumičnih, ličnih, izmišljenih, a možemo biti i anarhični i razvratni – što da ne, kad nam već „vreme“ to dozvoljava.
Knjigu, zaista, ne preporučujem mlađima od 18 godina, a ostale opominjem da će se sresti sa sasvim novim, oštrim i „nikad čitanim“ načinom literarnog protesta…