KAMILE U UŠIMA – Petar S. Jevtić

Zakoračite u književni fenomen koji nam predstavlja Petar S.Jevtić. Ovo delo je daleko više od uobičajene zbirke; reč je o kompaktnoj, zgusnutoj celini u kojoj su „vreme i prostor prevaziđeni“ , a struktura postaje temeljno poetsko rešenje. Jevtić stvara dinamičnu strukturu , preplićući prozu, poeziju i citatne mehanizme, u kojoj je „svaka reč (skupa sa svakim ćutanjem) postavljena u tekst na određeno mesto sa precizno osmišljenom namerom“.

Knjiga podstiče doživljaj intenzivnog unutrašnjeg putovanja, neizvesnosti i neprestanog truda. Lirski subjekt putuje kroz različite prostore – od gradova, šuma i Egejskog mora, do rukometnog terena – ali i kroz vreme, u „najrazličitije trenutke dana“. U tom kretanju, on razgrađuje sva prethodna uverenja i počinje da sagledava svet iz pozicije paradoksa.

Srž dela čini proces bolnog isceljenja i obnavljanja. Subjekt priznaje da je „biće koje pati“ , ali istovremeno, na njemu se vrši „operacija“ , dok „unatraške hoda“ po svojim tragovima, proživljavajući retrospektivno sopstvene povrede i izlečenja. Simbolika naslova se razotkriva u preobražaju: putnik se pita „imamo li mi uši, da u njih primimo i kamile i sve što one sa sobom… donose“ , a nož, simbol bola, preobražava se u svetionik ponovnog susreta.

Poetika Petra S. Jevtića spaja krajnosti i središte, a njen osnov je horska polifonija , gde je svaki ton nezamenljiv i nenadoknadiv. Kroz dijalošku ravnotežu između pitanja i ispovesti, pitanja postaju univerzalna, a ispovesti lične.

 Kroz proživljavanje života mnogih predaka, savremenika i „svevremenika“ , autor prenosi poruku da smo i u usamljenosti „zaduženi za bliskost“. Ova knjiga slavi „vanplotsku, ali delatnu i nežnu povezanost, koja premašuje intelektualne kapacitete ljudskog bića“.

 Delo se odlikuje „velikim i trajnim gnušanjem“ prema svemu što je posredno. Izražava se spremnost da se „dira vatra bez mašica“ , čime se hrabro odmahuje od nepotrebnog bremena i posrednika. Lirski subjekt shvata da su svi ljudi bogati i da im je „zato… teško“ , te pronalazi „žetvare gostoljublja“ koji čekaju da im se „milo celiva rane“.

„Kamile u ušima“ su retko svedočanstvo generacije, a ujedno i bezvremeni, složeni poziv na buđenje i duhovno sabranje. To je knjiga koja nema kraj, jer „autor nastavlja da piše, ali ne koristeći više hartiju i mastilo“.