TAMNA ZVEZDA – Branimir Mickovski

Tamna zvezda Branimira Mickovskog je zbirka psihološkog horora, egzistencijalne drame i socijalno-metafizičkog trilera. Kroz tri snažne pripovesti – novelu „Tamna zvezda“ i priče „Dostana“ i „Kreacija zla“ – autor pruža brutalno jasnu kritiku savremenog društva, korupcije i moralnog posrnuća.Centralna novela „Tamna zvezda“ je intimna ispovest o susretu pripovedača s neizrecivim, prateći ga kroz užase sekte s razgranatim pipcima u samom državnom vrhu. Kroz priču o osveti i ličnom padu, ona istražuje kako gramzivost i zločin dovode do natprirodne katarze.

„Dostana“ se bavi temom prokletstva i natprirodnog isceljenja u ruralnom mentalitetu, postavljajući pitanja o zlu koje se sveti i nema milosti. Najzad, „Kreacija zla“ je socijalni horor o moćnoj, ali moralno truloj beogradskoj eliti – porodici Konstandinović. Priča secira institucionalno zaštićenu laž i pravdu koja ne postoji, suočavajući čitaoca sa tamom koju svi nosimo

Tamna zvezda je zbirka koja pripada psihološkom hororu, ona egzistencijalnoj drami i socijalno-metafizičkom trileru, ali se ne može svesti na žanr.
Branimir Mickovski piše hrabro, precizno i emotivno razorno – njegov stil je istovremeno intiman i brutalno jasan, sa snažnim uticajem Lavkrafta, Henrija
Džejmsa, Stivena Kinga i Klajva Barkera, kako je sam rekao. Nači ćete u ovoj knjizi mnogo elemenata baji, legendi i predanja. Uplićući sve te elemente on
daje oštru kritiku našem svetu i poretku. Branimir Mickovski živi sad ai ovde i u svom pripovedanju pravi oštru razliku izmešu dobra i zla ukazujući na to
da smo svi izloženi iskušenjima i da je čovekova duša sklona posrnuću zarad ličnih ciljeva. Ne bira sredstva. Svedoci smo užasa i svakakvih zala današnjice,
čitajući ovu knjigu koja nam udara šamar i traži od nas da skrenemo pogled sa lepota virtualnih stvarnosti u našim telefonima, tabletima i ostalim ekranima
i da pogledamo oko sebe. Što je još strašnije – traži da pogledamo u sebe – jer , nažalost svako od nas nosi tu klicu zla sa kojom se stalno borimo.
Pripovedač inspiraciju crpi iz pripovedanja u prvom licu, iz stravičnih unutrašnjih pejzaža, ali ono što ga izdvaja jeste autentičan glas, koji ne imitira, već transformiše. Njegova proza je slobodna, telesna, filozofska – i uvek usmerena ka suočavanju sa tamom.
Ova knjiga nije samo zbirka priča. Ona je mapa zla, ispovest savesti, i literarni ritual kroz koji se čitalac mora probiti – ako sme.
Centralna novela, Tamna Zvezda, po kojoj knjiga nosi naziv, jeste intimna ispovest o susretu sa neizrecivim. Pripovedač, zatvoren u prostor i vreme,
suočava se sa nevidljivim prisustvom, unutrašnjim lomom, i zvezdom koja ne svetli – već guta.