CRNI LEPTIR – Milan Milojević

Među 19 priča, koliko se nalazi u ovoj zbirci, u redove je utkano onoliko straha i strepnje koliko i mistike i istraživanja onostranog.
U idiličnoj slici srpskih sela, u kojima se svako najradije vraća svojim uspomenama iz detinjstva, postoje momenti koji čine
antipod sklada i lepote bujnoj prirodi i suncu koje pozlaćuje tarabe i prvo opalo lišće. Gluvo doba noći pomešano s maglom i
avetinjskim zvucima koji potiču kako od životinja, tako i od (ne)ljudi, vode nas ka jednom nadnaravnom svetu, ono istom u
kome se polazi stranputicom „staze unutar groblja”, „čoveku nevidljivoj granici, a tako jasnoj silama zla”. Zato je putovanje po
mraku i zgusnutoj tami, šumi i napuštenim predelima povod za zaplet i pojavu likova sa natprirodnim moćima koje neretko vode
osvete u zametku nervnih rastrojstava. Teme, atmosfera, likovi i odabir folklornih elemenata jasno dovode do zaključka da je pisac, poveden glišićevski realističnim perom, kao svog velikog uzora, uspeo da učini sve ono čemu su
naši tadašnji pisci tako žarko stremili: na istinit način prikaže život i društvo srpskog sela i grada, bez ulepšavanja i maski, uvede
čitaoce u psihološke niti samih likova unutar čije duše se saznaje sve ono što sveznajući pripovedač prepušta samoj ličnosti da
otkrije i, ogrnuvši se hororom i folklorom, na diskretan način dao kritiku društva i mentaliteta jasno obeležavajući nasilje, zaostalost,vazda prečvrste stege patrijarhata i nepoštovanje predaka u večitom počinku, na tako upečatljivom mestu – groblju, koje „iako
tako izgleda, nikad ne spava”.