CRVENO DUGME – Nebojša Mladenović

Nebojša Mladenović – CRVENO DUGME –

U ovim redovima gde reči plešu poeziju, kako u živopisnom, slikovitom i sugestivnom jeziku koji čitaoce naprosto uvlači u svet snova izmešanih jarkih boja, zvukova i slutnji, simboli se ređaju kao da traže da se razotkrivaju u svakoj svojoj ideji, misli i osećanjima. Tako je rajsko ostrvo na koje more izbacuje Vukanovo iznemoglo telo nagrada za herojstvo, sunce u očima Crvenokose svetlost i sloboda koju ona nosi samo na tom mestu, njena duga bela haljina pokazatelj čistote i nevinosti ljubavi koja se kroz večnost proteže neoskrnavljenih i platonskih osećanja, dok je crveno dugme, taj intrigantan predmet, simbol slobode koja u amajliji strpljivo čeka trenutak da bude konačno data i svaka želja ostvarena, kao ravnoteža beskrajne tuge zbog majčine smrti koju može nadomestiti samo beskrajna ljubav anđela. Kako i priliči svakom fantastičnom romanu, radnja u izmišljenom svetu uvek odnosi prevagu nad događajima i likovima iz stvarnosti, povezujući ih tek onoliko da diskretno istaknu probleme današnjeg društva. I ovde je tako, tvoreći neobičnu sponu u vidu jednog čoveka i jedne žene, koji su svako na svoj način taoci Doline ogledala i poruka razmenjenih između dva sveta, proteže se gorka istina čvrsto utkana u traume bezumlja ratovanja i ratnih gubitaka i stradanja, problema depresije, suočavanja sa napuštenosti i smrti i odrastanja u surovom vremenu. Ali i ljubavi kao jedinoj nadi da se i u ovom još uvek može pronaći nešto čisto i lepo, makar približno onom nad životom u kome duša iščupanih krila konačno sme da oseti pravi let rajske lepote i slobode sa svojom drugom polovinom svijenom uz same otkucaje srca.