Neos izdavaštvo – Miraž – Mladen Đorđević

Uknjizi „Miraž“ Mladen Đorđević nastavlja svoj razvojni put kao pisac i istraživač geopolitičke scene sveta, nadograđujući sve što je preslikao u
Svetioničaru. Kako se ovde više bavi stavovima, željama i strahovima svojih pro tago nista, tako se ova knjiga može posmatrati i kao njegova prizma stanja dru štva, poje dinca, države i odnosa koji ih vezuje. Iz tog razloga nije se ograni čio na samo je dan pogled, već je u knjigu uveo pripadnike nekoliko nacija i putem njihovih razmišljanja, opažanja i interakcije sa drugima predstavio svo je viđenje po li tičke i društvene situacije u svetu. Likovi su pažljivo birani, re alistično opisani i vođeni, pogotovo tokom preplitajućih scena, gde se u isto vreme radnja dešava na mnogobrojnim lokacijama. Unutrašnje refl eksije ličnosti upotpunjuju priču
i pružaju nam mogućnost da sagledamo svet njihovim očima. Tako nam, na primer, njihova međusobna različitost omogućava da istu situaciju vidimo na
vi še načina, dok se njihovi odnosi razvijaju i produbljuju ili kidaju i uništavaju.
Po sebno bih istakao ekstrasenzorni odnos japanskog novinara sa svojom supru gom preko njenih crteža i ličnih zapisa. Ovde autor naprosto sija sa svo jim
fi lozofskim i psihološkim osvrtom i poput slikara vešto obogaćuje svoje delo.

Nije u pitanju ko, nego šta. Ovo je moje poslednje upozorenje.
Ne idite ka Pojasu…

Protagonisti su novinari i vojnici različitih pozadina koji dobijaju zadatak da otputuju do Auzu pojasa radi ispitivanja navodnog ratnog zločina koji je tamo počinjen. Odmah po dolasku u Libiju suočiće se sa raznim prevratima, su mnjama i otkrovenjima i već tada će čitalac početi da bira ko mu je od likova
na jbliži. I bolje bi mu bilo, jer kada stignu do duboke pustinje sve maske će po če ti da padaju i sve što je nekada bilo više neće biti. Autor će zaroniti u psi-
hu svojih likova, gospodariti njihovim strahovima i željama i prikazati nam ih kakvi zaista jesu, bez jarma društvenih normi. A do tada će već preostati samo čovek i pustinja. Ona u kojoj miraži oživljavaju i počinju danonoćno da vrebaju. Pažljivo i mudro odabrani ambijent ima vodeću ulogu okruženja koji će im sastrugati sve predrasude i skinuti maske za koje možda nisu ni znali da imaju i ostaviti ih nalik ogoljenim dušama da traže svoj put kroz mrak. Opredeljivanje za pustinju je jako specifi čan izbor, budući da ne postoji mnogo knjiga u kojima je ona pogodno tle za horor priču. Pa ipak, Mladen Đorđević ju je majstorski iskoristio i napravio pravu poslasticu svima koji se usude da zakorače mislima na peskom posute stranice. Prvo čime pustinja zagospodari jeste um i duša
onoga ko odluči da joj se približi.

Nezasita kakva jeste, ukoliko je još i izgladnela, zariće očnjake u žrtvu bez upozorenja i milosti.
Priča je smeštena u Afriku i u vremenski period kada uveliko bukti rat iz me đu Čada i Libije. Mladen ovde hrabro demonstrira svoju istraživačku stranu. Vidno je proučio istoriju, geografi ju, sociologiju i političku situaciju tog podneblja i sve to verno uklopio sa mitologijom i fi kcijom. Zaista vredan i neop hodan dar kod pisca. Kroz narativ je takođe provukao neke zanimljivosti i istorijske činjenice, što ovom delu daje značajnu težinu i edukativni karakter.
Stil je vrlo interesantan, dosta podseća na novinarski i na ranije romane Ernesta Hemingveja, gde se tokom čitanja ljudi mogu opustiti i prepustiti vođstvu
knjige po peščanim dinama Sahare. Još u trilogiji Svetioničar je uspostavio svoj skoro pa fi lmski stil, a u ovoj knjizi ga je nadogradio tako da će čitalac često ima ti utisak da zaista vidi i oseća scene u knjizi. Ili su to miraži? Na čitaocu je da odluči.
Što se žanra tiče, ovo je pre svega psihološki horor obavijen kosmičkom stra vom, ali i fantastikom koja je ovde samo začin. Mladen je stvorio sa vršeno
okruženje za takvu priču i upoznao nas sa pravcatom kreacijom za izvla čenje iskonskih strahova iz ljudi. Jer ovde svakako ima nečeg iskonskog i ko smi čkog,
budući da se radnja dešava u pustinji, a strahovi ne dolaze sami od sebe…