Nada Petković – Dušo moja

Kroz stihove jedne pesme koji glase „uzvikom sreće želim ti reći da mi je telo žene, a u duši sam dete“ Nada Petković eksplicite otkriva i svoj lični i
poetski senzibilitet i kredo… U ovoj knjizi pesme su ostvarene u jednom zaletu, izvučene su, rekao bih, iz dubine duše, iz slutnji, iz nesreće… u njima ima i
molitvenog diskursa, i ljubavnih ushićenja, potresnih i dramatičnih slika i simbola pomoću kojih je ova pesnikinja uspela da iskaže svu veličinu čovekovog poraza i uznesenja, tako da svaka njena pesma sa tim motivom predstavlja žarište koje budi misli i stvara buru u emotivnom životu čoveka…
Poezija Nade Petković je sva u funkciji, u činu življenja. Zbirka pesama “Dušo moja”, iako se bavi univerzalnim ljubavnim temama, krajnje je intimistička
knjiga, čak bi se moglo reći, u većem delu, i autorefleksivna što nas i ne čudi jer pesnikinja objavila mnoga iskušenja koja su čoveku (ili u ovom slučaju bolje
rečeno ženi) zaista neophodna i koja život čine bogatijim i kompleksnijim…
Zajednički imenitelj ili komponenta ove poezije je dirljiva ispovest žene koja je na raskršću iznenadnih odluka i ranjena i hranjena, i mažena i pažena, i
razočarana i usamljena, i strastvena i neshvaćena… što u generalnom doživljaju iščitavanja ove poezije potvrđuje onu opšepoznatu maksimu „duša… ako je
imaš, ne treba ti ništa drugo. Ako je nemaš, nije važno šta imaš”…

Zoran BOGNAR