NAJČITANIJE

PLAVI BETOVEN – Vladimir Tomić

„Plavi Betoven“ okuplja priče u kojima muzika, slikarstvo, filozofija i gradska fantastika dišu u istom ritmu. Vladimir Tomić vodi čitaoca kroz svet snažnih slika, unutrašnjih pomeranja, umetničkih senki i duhovne potrage, gradeći prozu gustog jezika, izražajne atmosfere i trajnog odjeka.

RSD 1.000,00

CategoryProza Tagsfilozofska proza, gradska fantastika, Plavi Betoven, savremena srpska književnost, srpski pisci, umetnost i književnost, Vladimir Tomić, zbirka priča

Opis
Recenzije (0)

„Plavi Betoven” sabira priče u kojima muzika, slikarstvo, filozofija i gradska fantastika dišu u istom ritmu. Vladimir Tomić gradi prozu punu atmosfere, snažnih slika i misaonih pomeranja, vodeći čitaoca kroz susrete sa velikim figurama umetnosti, kroz zvuk kao unutrašnji okidač, kroz sećanje kao prostor radnje i kroz jezik koji traži dublji odjek. Ova zbirka otvara svet u kojem kultura postaje živa materija, a svaka priča trag za smislom, lepotom i duhovnim intenzitetom.

U ovim pričama grad svetli kao pozornica vizija, a svaka ulica krije prolaz ka dubljem sloju stvarnosti. Tomićev pripovedni glas spaja visoku umetnost, pop-ikonografiju, metafizičku jezu, unutrašnju dramu i poetsku gustinu izraza u celinu snažnog autorskog pečata. Pred čitaocem se smenjuju ruševine i svetlosti, senke i ekrani, ikone i reklame, Mars i peroni, Vorhol i Betoven, deca mašte i odrasli uronjeni u pukotine savremenog sveta. Taj raspon temi daje širinu, a jeziku poseban puls.

„Plavi Betoven” nosi energiju knjige koja istovremeno misli i slika, oseća i promišlja. Ove priče otvaraju pitanja o umetnosti, duši, žrtvi, pamćenju, identitetu i čovekovoj potrebi da u haosu epohe sačuva unutrašnje jezgro smisla. Tomićeva proza kreće se kroz prostore duhovnog, fantastičnog, urbanog i simboličkog sa sigurnošću autora koji zna snagu detalja, ritma i atmosfere. Zato ova zbirka ostavlja utisak dugog odjeka, kao kompozicija koja traje i po završetku poslednje stranice.

Posebnu vrednost knjizi daje sposobnost da spoji pripovedanje i kontemplaciju. Svaka priča poseduje sopstvenu teksturu, sopstveni vazduh, sopstveni unutrašnji ton, a zajedno grade knjigu koja se čita kao galerija vizija, kao muzička partitura za jedno rascepljeno vreme, kao mapa duhovnih i estetskih potraga savremenog čoveka. „Plavi Betoven” zato pripada onim knjigama kojima se čitalac vraća, radi slike, radi rečenice, radi atmosfere, radi one retke književne gustine koja ostaje u svesti i posle čitanja.

Iz recenzija

Gde je rupa u jeziku, tu duša govori

Vladimir Tomić je pisac mlađe generacije koji je filozofski obrazovan i poigrava se filozofskim i književnim terminima, kao i pop-kulturom, oslikavajući današnji svet onakvim kakav jeste – dramatičan, užurban i neprihvatljiv onome ko želi da promišlja i razmišlja o svemu. Za razmišljanje o „onome što jeste” potrebna je dokolica ili, kako to Dekart kaže: Sedim u fotelji pored kamina i razmišljam da li me zli demon vara.

Tomić ne sumnja; on kombinuje muzičke pravce sa književnim tekstom, a čitanje ovakvog teksta prati muzička podloga koja je data u sadržaju stranica. Ta muzička potka koja prati tekst navodi vas na razmišljanje zašto je svet otišao baš u tom pravcu. Njegove kratke priče vas teraju na razmišljanje o tome da li se nešto može popraviti ili je u pitanju samo logički sled događaja koji je uslovio da nema mogućnosti da se bilo šta popravi.

Odlično uklopljene u celine, priče počinju prologom, poput grčkih tragedija, gde se ukazuje na događaje koji će uslediti. Kratke priče su podeljene u sedam celina; broj sedam, kao sveti broj kod pitagorejaca, u hrišćanstvu i ezoteriji, daje logičku celinu samom tekstu. Protagora nas uči: Čovek je mera svih stvari, bivstvujućih da jesu i nebivstvujućih da nisu.

Savremeni čovek jeste u središtu Tomićevih pripovesti – čovek koji želi da zna, da oseća, da bude ono što jeste, čovek sa velikim Č. Tomićevi junaci su melanholični, pogubljeni u vremenu i prostoru. To je čovek koji na razne načine traži svoju egzistenciju.

Jaspers je mislilac koga istorija filozofije svrstava u egzistencijalne filozofe, a njegov čovek je onaj koji se preispituje, koji traži svoje mesto u društvu, tražeći odgovore i postavljajući pitanja, sa željom da se uklopi u takav egzistencijalni svet – a taj svet jeste rušilački, a ne stvaralački. Svaki čovek mora da prođe određene faze kroz koje će sebe prilagoditi i učiniti stvarnim.

Tomićevi junaci postavljaju pitanja, ne nude odgovore, ali sebe preispituju da li su izabrali ispravan put koji ih vodi ka sopstvenom postojanju. Zbirka počinje postapokaliptično, korespondira sa sadašnjim pop-zvezdama, elegantno se poigrava prošlim vremenom kroz zvuke Betovena i Šopena, prolazi kroz sadašnjost i završava u rovu sa Vitgenštajnom.

Vitgenštajn je bio logički pozitivista koji je insistirao na preciznosti jezika i na realističnom tumačenju pojmova: šta je dobro, šta je zlo, da li se određene anomalije društva mogu eliminisati i kako živeti u skladu sa prirodom i samim sobom. Tomić svoju naraciju gradi na arhitektonskim ruševinama ovakvog filozofskog i književnog sveta, pripovedajući nam o strahovima, nadama i željama koje su mogle da se ispune, ali su ostale nedorečene. Te želje su ostale da žele Tomićeve junake, čineći ih specifičnim i filozofičnim, tragičnim i etičnim, božanstvenim i profanim. Njihove duše govore iz dubine sopstvenog bića koje ima želju da se vrati na početak onog božanskog koje postoji u svakom čoveku, a realizuje se kroz rad na sebi samom i kroz put ka sopstvenom biću. Ta poslednja stanica jeste ljubav kao emocionalno stanje svesti. A to jeste ljudska egzistencija.

Zoran Tošić
profesor filozofije

Prozni dijalog sa umetničkim nasleđem

Zbirka Plavi Betoven Vladimira Tomića organski se nadovezuje na njegovu prethodnu knjigu Sveti Bordel i druge priče, nastavljajući poetiku dijaloga, simboličkog mišljenja i otvorene forme. U ovoj zbirci autor ostaje veran sopstvenom postupku, ali ga razvija u stabilnijem i ujednačenijem narativnom ritmu.

U središtu knjige se nalazi razgovor sa važnim ličnostima umetnosti, književnosti, muzike i filozofije, koji služi kao okvir za promišljanje umetnosti, pamćenja i savremenog iskustva. Ove figure nisu prisutne kao autoriteti koje treba potvrditi, već kao sagovornici kroz koje se ispituju granice umetničkog izraza i njegova uloga danas.

Stilski, Plavi Betoven zadržava lirsko-simboličku gustinu karakterističnu za Tomićevu prozu, ali uz jasniju unutrašnju povezanost tekstova. Metafore i simboli funkcionišu u službi značenja, a muzika se pojavljuje kao važan povezujući element, kako tematski, tako i strukturno.

Pojam Plavog Betovena može se čitati kao metafora savremene umetnosti, smeštene između nasleđa i potrebe za stalnim preispitivanjem. Knjiga ne nudi zaključke, već otvara prostor za razmišljanje i lično čitanje.

Na formalnom planu, zbirka objedinjuje kratke priče, lirske zapise i refleksivne prozne fragmente u celinu koja ostaje dosledna sopstvenom izrazu. Upravo ta doslednost potvrđuje kontinuitet autorove poetike i njenu dalju razradu.

Plavi Betoven se tako čita kao prirodan nastavak jednog već prepoznatljivog književnog glasa – knjiga koja se oblikuje kao razgovor sa umetnošću, tradicijom i čitaocem.

Milica Atanacković

Bibliografski podaci

Plavi Betoven Vladimira Tomića objavljen je 2026. godine u izdanju Nove Nove POETIKE, Beograd. Knjiga je objavljena kao broširano izdanje na srpskom jeziku, latinicom.