Rambo beži iz herbarijuma – Simeon Cerovina

„Rambo beži iz herbarijuma” Simeona Cerovine zbirka je poezije o čoveku koji odbija da bude presovan, razvrstan i sačuvan kao mrtav primerak sopstvenog života. Cerovinin Rambo nema mnogo zajedničkog sa filmskim junakom. On je krhak, duhovit, uplašen, radoznao čovek koji pokušava da sačuva pokret onda kada ga svet tera da se ukruti.
Knjiga počinje iz dečije perspektive: posmatranjem nozdrva, korice hleba ostavljene pticama, prvog šišanja, mačke Vide, veš-mašine, drveća koje možda ipak hoda. Detinjstvo kod Cerovine nije izgubljeni raj koji se priziva radi nostalgije. Ono je način gledanja koji odrasli čovek pokušava da sačuva, sposobnost da se u najobičnijem predmetu primeti ono što je drugima promaklo.

Zato u ovoj poeziji asfalt, tramvajske šine, pokvarena brava, radijator, prosuta kafa, kap kiše, polomljena klupa ili masna barica ulja mogu otvoriti pitanje mnogo veće od sebe. Cerovina filozofiju spušta sa katedre na trotoar. Njegov svet misli kroz telo, mirise, dlanove, kosti, nozdrve, rebra, kožu i korak.
I humor nastaje upravo tamo gde bi se najmanje očekivao. Pesnički subjekt kreće do izloga, obilazi automobile i kontejnere, doziva životinju u žbunju, otkriva pacova, povraća, nastavlja dalje i na kraju više ne zna šta je uopšte želeo da kupi. Apsurd svakodnevice kod Cerovine nije dosetka dodata pesmi, već način na koji savremeni čovek pokušava da preživi sopstvenu zbunjenost.

Drugi sloj knjige mnogo je intimniji. Pesme o ocu pripadaju njenim najtežim stranicama. Smrt se ovde ne pretvara u veliku izjavu. Ostaje u stolu za četvoro za kojim sada sede troje, u peškirima koji se više ne postavljaju za sve, u kvarovima po kući, psu koji njuška krevet i potrebi sina da ocu još nešto ispriča. Upravo kroz te svakodnevne detalje odsustvo postaje gotovo fizički prisutno.
Cerovina piše i o ljubavi, strahu, anksioznosti, porodici, prijateljstvu, životinjama, samoći i telu koje pamti više nego što bismo želeli. Njegova poezija stalno traži toplinu: u mački koja greje usamljeno dete, psu koji čoveku pronalazi prostor za korak, dlanovima koji traže druge dlanove ili čak u sopstvenom unutrašnjem vuku koji se ne uništava, već pokušava da se pripitomi.

Naslovna pesma daje ključ za čitanje cele zbirke. Herbarijum je prostor u kojem je živo biće osušeno, spljošteno i uređeno tako da se može bezbedno posmatrati. Rambo je ono u čoveku što tome pruža otpor. On beži jer želi da ostane živ, pokretan, nepredvidiv i sposoban za čuđenje.
„Rambo beži iz herbarijuma” zato je knjiga za čitaoca kome poezija nije ukrasni govor, već način opažanja. Za onoga ko ume da zastane kraj zida, barice, psa, prozora ili komada asfalta i posumnja da se upravo tu dogodilo nešto važno.

Cerovina pokazuje da se svet ponekad otvara baš iz onoga što obično zaobilazimo. I da se, kada nam se jezik jednom slomi, možda zaista može ponovo sastaviti poezijom.

O autoru:

Simeon Cerovina rođen je 2001. godine u Beogradu. Apsolvent je filozofije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a poeziju piše od detinjstva.
Njegovi tekstovi objavljivani su u književnim časopisima, zbornicima i na regionalnim portalima, kao i u italijanskim i drugim inostranim publikacijama. Bio je finalista više književnih konkursa i festivala, ušao je u uži krug za Nagradu „Mak Dizdar”, a osvojio je i treću nagradu na Festivalu poezije mladih u Vrbasu. Živi, studira i piše u Beogradu.

Naslov: Rambo beži iz herbarijuma
Izdavač: Nova Nova Poetika
Godina izdanja: 2026.
Broj strana: 131
Format: 21 cm
Tiraž: 300 primeraka
ISBN: 978-86-6317-813-7