ŠETNJA SA BOGOVIMA – Dušica Pajtašev Belančić

Dušica Pajtašev Belančić – ŠETNJA SA BOGOVIMA – 

Radnja dela ŠETNJA SA BOGOVIMA (prvog dela trilogije) započinje jednog blagog oktobarskog popodneva kada pripovedačica koja nas vodi kroz priču naiđe na stari hrast pored koga čovek neobičnog izgleda peče kestenje. Rasterećena nepoverljivošću, ona pristaje da uđe u kolibu koja se neočekivano pojavljuje iza njegovih leđa. Ušavši, pristaje ne samo da sasluša pripovest starca koji je glavom i bradom Semargl, slovenski polubog i čuvar vatre i hrasta, već i da sve što je čula zapiše na hladnim stranicama papira i stvori roman tople lepote najstarijih slovenskih legendi i sudbine četiri deteta koja će, vođena radoznalošću, zakoračiti u svet bogova i u njemu pronaći spokoj i najvažnije lekcije odrastanja koje realni svet u svojoj surovosti i nesavršenosti nikada ne može da pruži.

Svako ko zaroni u priču koja nudi dva paralelna sveta, svet ljudi i bogova, u kome se sa jedne strane, zahvaljujući učenjima, savetovanjima i lekovitim biljkama baka Gine, podmladak šumadijskog sela Kaludra opredeljuje za neizvestan put prepun avantura kroz portal Knjige znanja, a sa druge svet mitoloških bića koja žive u svom potpunom izgrađenom svetu iz mašte, neće umeti da odredi koji je segment romana najlepši i najupečatljiviji. Pa dok u izmaštanim svetovima i na izmišljenim lokacijama, koje čine božanski grad Pemovet i prebivali- šte vila i vilenjaka Svet sutona, po utvrđenim pravilima žive bića neobičnog izgleda i ljudskog govora i emocija, mala družina koja pristiže sa srpskih polja nabujalih od leta preplešće niti života i pokrenuti vrtlog radnje koja će uznemiriti srca svih onih koji u sebi nose makar i kap vreline ljudske krvi.

Magija kroz stranice na svojim krilima ne nosi samo četvoro dece iz realnog sveta, već i same čitaoce. Bogovi Perun, Veles, Jarilo i Triglav svojom muževnošću, snagom i hrabrošću plene kako Pemovetom i sopstvenom kafanom u obliku bokala „Kod Mačka”, tako i na bojnom polju gde obličjem vuka i silinom munja i crnih konja prkose svakom ko im se suprotstavi. Boginje Lada, Vesna, Mokoša i Morana ostavljaju bez daha svojom lepotom, ali i blagošću koliko i ćudljivo- šću, u kojima ima najviše skrivene ljudskosti da ništa nije crnobelo već se emocije manifestuju u skladu sa zbivanjima, čak i onda kada se to najmanje očekuje. Vile svojim kapricima poteklim iz kapi rose i vilenjaci toplim prijateljstvima koje crpu iz ljudskih gena ispravljaju zamršene puteve večite borbe dobra i zla, a opasne rusalke, blistave žar-ptice i crveni zmaj sa vatrom „sunčevog zalaska u preletu” najlepši su začin veličanstvenoj priči koja se lako ne zaboravlja.

Jezik dela je posebno živopisan i slikovit, bilo u opisima raskošne prirode koja buja podjednako u šumadijskom selu koliko i u Svetu sutona, Žar-gradu i Božanskim vrhovima, bilo u maštovitim izgledima gradova ili prikazu beskonačnih različitosti mitskih bića. Urbani sleng Jovane i Stefana u suprotnosti je sa poetskim izrazima vilenjaka Zora, poluboga Semargla ili boga Triglava a svako od njih oslikava dubinu misli i emocija koje se podjednako roje u glavama bilo da ih krase špicaste ili obične uši, donoseći spokoje i nemire, osvete i praštanja, svađe i pomirenja, izjednačavajući svet ljudi i bogova i smeštajući ga u istu ravan, bez barijera i granica…

Do drugog dela trilogije uživajte u čitanju ovog jedinstvenog dela…