UNUTRAŠNJI ZAOKRET – Saša Todorović

Saša Todorović – UNUTRAŠNJI ZAOKRET –

Todorovićeva „Životna polja” zasejana su vrednostima prepoznavanja srodnog semena bilju duha, čije sokove melemno i sam donosi, smirujući i strasti kod svog čitaoca. Njegovi stihovi su izliveni dobrim osećanjem za istinu, nisu isključivi ali jesu ukazni u svemu. Dobro ih je pratiti rukom naših misli jer u njima je nada da dobro uvek može da dođe, a dok ne stigne nada je sigurna plemenitost ovog pesnika i njegove poezije. Čini mi se, kod njega se poezija vratila izvoru, očišćena od natruha pevljivog. Ona je misaono palimpsetna i bliska čoveku od čuvarnog jezika. A pesnik se iz polja jezika uzdiže svetlom stranom ka visu oblagorođen i kaže: „Čim pođem/ Nepokolebljivom stranom/ Nikad ne kasnim.” Ne govori on to bez razloga, primio je znak potrebe da pesmuje i jeziku pusti glas iz tihovanja i molitve. A pesma nas je izdržala kroz vreme, na njenim jezičkim plećima izneli smo mnogo lakoće ali i tereta. I negde, uplašeno od onog lažnog kome smo ukazivali poverenje zaćutali. Mnogo se čega pesmi podmetalo i izvrtalo u njenim rečima. Nisu reči klikeri za šutanje, njima su naši životi zasejani. I tu treba tražiti snagu pozitivne volje ovog pesnika koji ne časi u svojoj nakani za zaokretom…