Vapaj duše – Josif Grubović

Josif Grubović – Vapaj duše

– Tada sam znao da me truju – reče Ivan tupo, naizgled nezainteresovano, ne podižući pogled sa Petrovog tepiha. Ostao je tako dugo zagledan, proučavajući njegov stari, nikad usisani tepih. Prepozna Petar tada u njegovom oborenom pogledu najstrašnije osećanje koje je moglo da se stvori u duši jednog čoveka. Napuštenost. Beše to čovek koji je mislio da je sam, da su ga jedini bližnji izdali… I Petru više nije bilo važno da li je njegova priča istinita ili nije, ostao je nem i preneražen! Znao je sad da za njega više ne postoji terapija, ne postoje lekovi, nema mesta niti ljudi pored kojih će se ovaj nesretnik osetiti zaštićeno, sigurno… I duboko požali nad njim…