Godišnji izveštaj | Književni konkursi

Godina u kojoj je glas nove Nova Poetike postao širi

Postoje godine koje se mere kalendarom, i postoje godine koje se mere rukopisima. Za novu Novu Poetiku ova godina pripada drugoj vrsti. Merili smo je pesmama koje su stizale iz različitih gradova, romanima koji su nosili čitave unutrašnje svetove, zbirkama koje su čekale svoj pravi trenutak, autorima koji su imali dovoljno hrabrosti da pošalju ono najličnije što imaju: glas.

Taj glas je ove godine postao vidljiviji, raznovrsniji i snažniji.

„(U)lice ljubavi”: konkurs koji je prerastao u pesnički događaj

Konkurs „(U)lice ljubavi” pokazao je koliko je savremena poezija živa kada se pred nju ne postavi kalup, već otvoren prostor. Ljubav se nije pojavila samo kao tema, nego kao način govora: tiho, oštro, ranjivo, ironično, mračno, nežno, telesno, misaono, urbano, sećajuće.

Na konkurs je stiglo 3.853 pesme autora sa čitavog Balkana.

To više nije samo broj. To je mapa glasova. To je dokaz da poezija ne traži izgovor for postojanje, već čitaoca koji ume da je primi ozbiljno.

Tokom trajanja konkursa svakodnevno su birane i objavljivane pobedničke pesme. Dvadeset osam pesničkih dela već je izdvojeno kao dnevni trag ove književne igre, a pred nama je i antologijski zbornik „(U)lice ljubavi”, u kojem će se naći i druge pesme iz finalne uredničke selekcije.

Taj zbornik biće mnogo više od pratećeg izdanja konkursa. Biće dokument jednog pesničkog trenutka, zbir različitih poetika koje su se susrele oko iste reči, ali nisu govorile istim glasom.

„Zlatni hrast”: godina u kojoj je kvalitet proširio odluku

„Zlatni hrast” je i ranije bio jedno od važnih mesta nove Nove Poetike. Ove godine postao je nešto još zahtevnije: konkurs na kojem je kvalitet rukopisa naterao redakciju da proširi samu ideju nagrade.

Umesto jednog prvog, jednog drugog i jednog trećeg mesta, proglašeno je šest ravnopravno nagrađenih autora: po dva za prvo, drugo i treće mesto.

Prvo mesto podelile su Ana Narandžić za rukopis „Geografija ženske povijesti” i Ana Bretšnajder za rukopis „Besprizori asfalta, prizori sna”.

Drugo mesto pripalo je Bojanu G. za rukopis „Luk, benzin, Instagram” i Simeonu Cerovini za rukopis „Rambo beži iz herbarijuma”.

Treće mesto podelili su Goran Radojičić za rukopis „Manevar insek(a)ta” i Ivan Viševski za rukopis „Strane”.

Ova odluka govori o onome što je za novu Novu Poetiku najvažnije: rukopis se ne čita kao prijava, nego kao buduća knjiga. I kada se pred redakcijom pojavi više knjiga koje zaslužuju prostor, odgovor ne sme biti administrativno sužavanje. Odgovor mora biti književni.

Dnevne nagrade, budući zbornik i pesnička zajednica

Posebna vrednost ovogodišnjih konkursa nije samo u konačnim pobednicima, već u procesu koji se odvijao iz dana u dan.

Dnevno nagrađivane pesme iz „(U)lica ljubavi” pokazale su koliko različitih registara danas ima savremena poezija. Jedna pesma dolazila je iz intime, druga iz otpora, treća iz sećanja, četvrta iz bola koji još traži rečenicu. Neke su govorile kratko i oštro. Neke su gradile atmosferu. Neke su se držale slike. Neke su rizikovale ton.

U toj raznovrsnosti prepoznaje se ono što nova Nova Poetika želi da gradi: prostor u kojem autori ne moraju da liče jedni na druge da bi bili ozbiljno čitani.

Antologijski zbornik koji pripremamo biće zato važan korak. On će sačuvati trag konkursa, ali i otvoriti novu književnu celinu. U njemu će se videti šta se dogodi kada se jednom pozivu odazove toliko različitih glasova, a svaki od njih dođe sa svojom unutrašnjom nužnošću.

Dvadeset četiri sata za celu zbirku

U okviru „(U)lica ljubavi” otvoren je i poseban, 24-časovni konkurs za najbolje pesničke rukopise.

Jedan dan. Jedan poziv. Cela zbirka.

Za samo 24 sata stigle su 74 zbirke poezije.

Takav odziv govori da mnogi autori već imaju knjige koje čekaju izdavački pogled. Ne samo pojedinačne pesme, ne samo pokušaje, nego zaokružene rukopise, knjige koje imaju sopstveni ritam, unutrašnju logiku i potrebu da se pojave pred čitaocima.

U tom posebnom krugu pobednički rukopis bila je zbirka „Wunderkammer” Pavla Zeljića.

Ta odluka potvrdila je još jedan važan pravac nove Nove Poetike: tražimo rukopise koji imaju sopstveni zakon. Rukopise koji ne mole za lak ulazak, nego grade prostor u koji čitalac mora da uđe pažljivo. Poeziju koja ne postoji kao ukras, već kao rad jezika, iskustva i slike.

ROMANOPOLIS: novi prostor za roman

Ove godine nova Nova Poetika otvorila je i ROMANOPOLIS, konkurs za najbolji neobjavljeni roman.

Prvi ciklus pokazao je da je takav konkurs bio potreban. Pristigla su 342 rukopisa iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Posle prvog čitanja formiran je širi izbor od 208 romana.

Prvi pobednik ROMANOPOLISA je Stefan Megić, sa rukopisom „Sa druge strane zida”.

Time je nova Nova Poetika otvorila još jednu književnu liniju. Poezija ostaje jedan od naših najvažnijih prostora, ali roman traži svoj grad, svoj ritam, svoje ulice, svoje zidove i svoje prolaze. ROMANOPOLIS je zamišljen upravo kao takav prostor: mesto na kojem rukopis romana dobija ozbiljno čitanje, a autor priliku da iz neobjavljenog teksta uđe u knjigu.

Naš glas je sve jasniji

Ova godina nije važna samo zato što je bilo mnogo prijava. Brojevi imaju smisla tek kada iza njih prepoznamo ljude, poetike, rad i poverenje.

Za novu Novu Poetiku najvažnije je to što se oko naših konkursa okupljaju autori različitih poetika. Neko dolazi iz lirike. Neko iz narativne proze. Neko iz eksperimenta. Neko iz ispovesti. Neko iz ironije. Neko iz tame. Neko iz discipline slike. Neko iz unutrašnjeg nemira koji još nije našao mirniji oblik od književnosti.

Upravo zato naš glas postaje sve jači: ne zato što je jedan, nego zato što ume da primi mnoge glasove.

nova Nova Poetika nastavlja da objavljuje autore koji jasno i glasno govore, poezijom i prozom, rukopisom i knjigom, ličnim iskustvom i književnim oblikom.