LJUBAV JE SRCE SVEGA – Ljiljana Cvijetić

Ljiljana Cvijetić – LJUBAV JE SRCE SVEGA –

Ljiljana Cvijetić svoj roman – prvenac naslovljava duhovitom parafrazom tipične teme za „pismeni” iz srpskog nad kojom su muku mučile generacije: Ljubav je srce svega. Istovremeno, ovaj naslov je mnogo više od bezazlene pošalice, on, rekla bih, sažima i osnovno, najdublje značenje njenog romana – da bez ljubavi u njenom najopštijem smislu (porodične, prijateljske, partnerske, ljubavi prema životu, sa svim njegovim tegobama) nema ispunjenog života i da je odrastanje mnogo lakše ako se njegovim iskušenjima prilazi sa ljubavlju. Pritom, ljubav ne znači idealizaciju i ne isključuje kritičke uvide u stvarnost junaka Ljiljane Cvijetić. Iskustvo profesorke i svestrano poznavanje i dobrih i loših strana škole, porodice, životne svakodnevice o kojoj piše i njihovih aktera – dece, profesora, roditelja, prijatelja – prisutni su ovom romanu, bez preterivanja, bez zauzimanja strane, bez idealizacije, ali i bez prenaglašavanja njihovih negativnih strana. Roman pripoveda trinaestogodišnja devojčica Nada, prelamajući svet oko sebe kroz prizmu svojih trinaestogodišnjih iskustava i stavova. Prve rečenice romana efektno sažimaju protivrečno i izazovno iskustvo odrastanja na krhkoj granici detinjstva i mladosti. Fizičko i intelektualno sazrevanje i samospoznaja ni devojčice ni devojke efektno su ocrtani već u prvim rečenicama romana: – Još uvek misle da sam dete, a već mi je trinaest godina. Dobro razumem svet oko sebe. Moram i mogu; ne smeš a hoćeš; želiš, a kajaćeš se ako probaš, kao i ako ne probaš…