Gole duše Ane BAMDAD – isceljenje rana ljubavlju i odanošću

Ovo je priča o dve srodne duše koje se telesno nikada nisu srele, a ipak svoju ljubav su ostvarile na najmaštovitiji način u trenutku u kom su se zatekle. Kroz svoja pisma one otkrivaju neodoljivu srodnost iz ranijih života i u ekstremnim uslovima ispunjavaju svoja davnašnja obećanja. Njihova ljubav je i prokletstvo i blagoslov, ona ih šokira,obnavlja i pretvara u neka nova i drugačija bića. Veza im je platonska, duhovna i virtuelna, preprečena bolešću, daljinama i brakovima. Grešno li je voleti van braka, a biti u braku? On je mnogo stariji muškarac, ona mlada žena. On je u Beču, ona je u Rusiji. On je bolestan, ona je zdrava. Gde je njihov spoj i u čemu?

One su i svedočanstvo o kanceru kao najvećoj nemani današnjice, paklu koji porodica može i mora da podnese da bi se spasila, o ličnoj giljotini i uspeću ka Nebu, o bolovima koje poznaje samo majka koja je izgubila svoje dete… I o strahu kao najvećem neprijatelju. Kako preživeti i kako živeti posle puknuća života? Gde je smisao? Otkud snaga?! Ima li leka i da li je alternativni put lečenja šarlatizam ili nešto mnogo ozbiljnije? Treba li kanabis da ostane u ropstvu još dugo!? Gde se to zaglavio naš svet!

Tri osnovne ideje: ljubav, bolesti/izlečenja i putovanja duša provlače se kroz tri odvojene priče koje se i i idejno i fizički prepliću: Aleksandr i Sofija, Ivan i Natalija Fjodorov i Viktorija Vladimirovna i njen mali sin Aleksandr. Oni su punokrvni, pulsirajući, puni strasti i vitalnih sokova. I kada su bačeni na noge – ustaju, korak po korak, u ovaj život ovde ili u onaj drugi. Roman obrađuje motiv ljubavi muškarca prema ženi i obrnuto, motiv majke prema detetu, čoveka prema Bogu i Boga prema čoveku. Situacije u kojima moji likovi vole i načini na koje to čine istrgnuti su iz realnih života u težnji za mirom. To su iskreno prijateljske, partnerske, krvno najbliskije i duhovno neraskidive veze. Nisu samo Sofija i Aleksandr srodne duše.

Kada je teška kao kazna, bolest nije kazna i ne može biti. Ona je poruka duše. U suočavanju sa smrtnom dijagnozom postoje samo dva ishoda: život ili smrt. U trenucima velikih promena pokreće se niz složenih procesa: kako ih savladati i okrenuti u svoju korist? Zašto neki uspevaju da prežive, a neki ne? U čemu je tajna? A iskonska potreba da se bude srećan ne prestaje ni u ovako surovoj stvarnosti. Gola ljudska duša, to je bila namera pisca.

“Gole duše” mogu da pokrenu čitaočevu lavinu i da je smire. Podstiču pitanja o predrasudama, o opšteprihvaćenim normama, moralu, odnosu prema Bogu, preispituju naša znanja o životu, analiziraju kako mislimo, šta jedemo, kako se lečimo, ko nas i zašto leči? I demistifikuju i život i smrt kao kaznu i moranje. Život je kada se živi! Želim da pokažem čoveka u njegovoj izvornoj prirodi, u strahu kada je gotovo animalan i u ljubavi kada je božanski. Oba polariteta se sinhronizuju samo kroz razumevanje. Ljubav nije najbolji balans, razumevanje je balans.

Kada čovek preživi oluju mi vidimo da je on živ, ali šta je to biće zapravo preživelo i kako, to veoma često ni ono samo nije u stanju da dočara. Pokušala sam to umesto njega – ranjenog i divnog Čoveka.

O KNJIZI (preuzeto sa sajta anabamdad.com)

Ana Bamdad (rođ. Dragana Krbavac) rođena je 23. januara 1976. u Dvoru na Uni, Hrvatska. Po dolasku u Novi Sad 1991. upisuje Gimanziju. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2000. na odseku za srpsku književnost i jezik. „Gole duše“ su njen prvi ozbiljniji prozni poduhvat. Majka dvoje divne dece. Živi i radi u Srbiji. I trudi se da ostane verna svojoj poruci: pre nego što odeš – živi.

Kupi knjigu