FIDEL I DRUGE PRIČE – Ana Rančić

Kratke priče koje u sebi nose neobičnost, originalnost iviše slojnost, tragajući za promišljanjem i odgonetanjem, uvek privlače pažnju čitalaca. Onaj ko ih piše obično je i sam po sebi senzibilna duša koja na, svoj, drugačiji način od ostalih, sanja, misli, oseća i zapaža. Takvi umetnici od realnog grade svoj svet boja, obrisa i slutnji pa zbog takve
osetljivosti moraju da nose dvostruki štit ispred svoje duše, koju je lakše povrediti nego one koje nisu iznikle poput
različaka u travi kraj puta života. Takva jedna duša pripada Ani Rančić, koja je iznedrila i iza sebe u večnost ostavila
zbirku Fidel i druge priče.

U trideset kratkih priča, od kojih su neke tek crtice o trenutku otrgnutom od života nadasve jedinstvenih likova, dominira poetska proza i zamišljena narativna pesnička slika. U njima pratimo jednog ili nekoliko likova sa karakteristikama koje odudaraju od uobičajenog niza
slučajnih prolaznika, uvirući im u nakratko zaviren način života, karaktere i sve ono što ih je nekada ili sada navelo da budu to što jesu. Svaka priča počinje skoro bez uvoda, gađajući u središte stvari, ubacivanjem u tok radnje i njene suštine zaokružujući događaj i temu određenom porukom i celovitom idejom književnice.