IKSAN – Dejan Tadić

Potraga za ljubavlju i srećom u sudbini zapečaćenoj bolom

Životne priče u kojima se u život zakoračuje ravno sa dna oduvek su privlačile pažnju čitalačke publike. U romanima koji se njima bave uvek ima posebne snage i borbe koju svaki čovek nosi duboko u sebi, od iskona se suočavajući sa genetskom predispozicijom borbe za opstanak. Međutim, u savremenom svetu borbe su nešto drugačije, one nude izazove ne samo da se preživi dan uz pomoć hrane i krova nad glavom, već i da se u zverinjaku društva i sistema u kome živimo sačuva duša. Napisavši roman Iksan, njegov autor Dejan Tadić je pokazao da ume da dešifruje kod kojim se razbija sudbina zapečaćena bolom čak i kada izgleda da izlaza nema a potraga za ljubavlju, srećom i spokojem stoji pred zamršenom mrežom raskrsnica na kojima većina pravaca vodi ka stranputici.
Ivan je čovek u zrelim godinama koji iza sebe ima život bogat nedaćama, ali i blistavim trenucima koje retko ko ima. Rodivši se u velikoj bedi i odrastajući za ožiljcima trauma porodičnog nasilja na duši, on spoznaje gorku ali jedinu istinu da jedini izlaz iz pakla nemerljivog siromaštva on sam, njegovih deset prstiju i natprosečno inteligentan um koji jedini mogu da ga spasu iz kaljuge neizvesnosti i prepuštenosti samom sebi. Preturivši ravnotežu životne klackalice na sasvim drugu krajnost života u luksuzu i bogatstvu, on shvata da je u jurnjavi za otrgnućem od nemaštine zaboravio da prati znakove pored puta koji nas opominju da u životu „novac i materijalni status često zamagljuju ono što je zaista važno” i da svaki bogat čovek u sebi uvek nosi nagrižaj duše – da sačuva ono što je stekao i da ga oni koji su uz njega vole zbog njegove harizme i vrednosti, a ne zbog pohlepe za novcem.