JA, SIXTO RODRIGUEZ – Stefan Kirilov

Stefan Kirilov – JA, SIXTO RODRIGUEZ –

Beskompromisno iskrena, jetka usled straha od patetičnosti i sentamentalizma, raskrinkavajuća – ne birajući predmet svog obelodanjenja, zapitana, na mahove malodušna, a onda opet samoohrabrujuća, samorađajuća. Gola je, a nije vulgarna, drska je, a ne vređa, svoja je, a može biti priča bilo koga od nas. Zamišljena kao celina dva poetska plana, sa naizgled dva lirska bića, poema Ja, Sixto Rodriguez otvara vrata duboko intimnog sveta u kojem je pogled izoštren, poimanja lišena zabluda, gde je sve podložno kritičkom osvrtu, od unutarnjeg sveta, preko ljubavi i porodice do društva i vremena u kojem živimo. U realnosti u kojoj je glava uvek na panju zbog tuđih ideala, kako pesnik kaže, pojedincu ostaje samo borba, unutarnje putovanje. Nekada je ono bliže brodolomima kakve prouzrokuju bure spoljašnjeg sveta, nekada je tajno, zapitano, vođeno najpreciznijom busolom poezije i muzike. Jer poezija i muzika su zasebno biće u poeziji Stefana Kirilova. One su pratilac, saborac, branitelj, vodič. I onda kada se lirsko ja plaši svoje ranjivosti, i kada ukazuje na uprkos svemu svoju sačuvanu dobrotu, i kada poziva na ljubav, i kada otkriva šta se krije iza osmeha – poezija je uvek tu…