NA IVICI -Dejan Radonjić

U ovom lirskom štivu iz zbirke pesama „Na Ivici“ autor i pesnik Dejan Radonjić, nam se pridružuje na poetskoj sceni, sa starim romantičarskim motivima kao i sa motivima simbolizma, kroz najfinije stihove i strofe. Za Dejana je poezija instrument koji nije nadmašen kod njega su plug i mač produžetak ruku, a knjiga produžetak shvatanja i pamćenja. Knjiga koja želi da traje je ona koja može da se čita na različite načine. To prisustvo odmah se oseti na početku kada se
obraća voljenoj osobi: Sanjao sam te ponovo. Ne odlaziš, a davno si otišla ili osjećam zadnji dah. Srce kuca, prestaje.. Ovde se otvara pitanje
motiva mrtve drage ili čežnje za nedostižnom lepotom, ili pak „ izgubljenom ljubavlju“. Lavirint je najočitiji simbol osećanja izgubljenosti. U mnogo navrata lirski subjekt je izgubljen na svom putu. Izgubljen, mutan,sve manje prisutan.
Autor ne želi da zatvori lavirint, jer je u pesništvu to kao čudo u svetu. Sam naslov zbirke „Na Ivici“ kroz motive snova i sanjarenje lirskog junaka za nečim što je
prošlo, što izaziva čežnju i stalnu potrebu da se zadži u snovima, na ivici jave i sna, ovoga i onoga sveta daju glavni pečat bezizlaznog lavirinta koji grade Draganovi stihovi.
„Imao sam i ja nekad život“ naglašava lirski subjekt. Tako autor navodi čitaoca da se premišlja i dvoumi, što unosi napetost u razvoj neke vrste dramatične ispovesti. Trenutak „susreta“ menja vrstu iskaza i ton pesme. Pesnički glas, dobija lični ton, postaje personalizovan. U svakoj tački sugestivne lirske priče, slutnja iz prethodnih stihova je pritajena čežnja za tajnovitim i dragim.
Sledi potom sugestivni i po formi raznolik iskaz pesničkog subjekta u kojima naglašava melodijsku sugestiju stiha, odnosno njegovim zvukom i ritmom dočarava potištenost i duboku tugu.