RUPE – Sandro Pap

Aleksandar Popović je moderan, urbani pesnik, intelektualac izoštrene sposobnosti zapažanja i smisla za detalje, zvuke, slike, osobenog, jezgrovitog pesničkog izraza. Njegova lirika nosi neku udarnu snagu, ali bez brutalnosti i teških reči. Ona je poput moćne reke koje valja sve pred sobom, a na leđima oblake nosi i kamen podriva. Čak i kad teče prividno mirno, ispod površine sve vrtloži. Kao u prvoj knjizi, i ovde se susrećemo sa kondenzovanim, realističkim
stihovima, sa izraženom gradacijom i efektnim završetkom, koji na čitaoca ostavlja upečatljiv utisak. Citat iz lepe refleksivne pesme Tri
tačke, koja govori o trajanju, počecima i završecima, praznom papiru: „…(Tri tačke) / Često sam tako/ bio u ratu sa njima./ Nekada sam stavljao dve,/ četiri, pet./ Čitav red./ A ponekad nisam stavljao ni jednu/ od početka do kraja./ Gledam niz tačaka/ i poneki znak što liči na slovo/ ispisane na dlanu./ Tri tačke pre života, / i tri posle./ Idemo dalje…„
Knjigu čini šest kratkih pesničkih celina, pretežno ljubavne i refleksivne tematike. U pesmi Ljuto pero iz poglavlja RUPE, autor opisuje kako piše pesme: „Iz ljutog pera cedi se jad u besanoj noći./

Bori se da napusti ludo telo/ Razliven, razvaljen vapaj./ Duboka je tama./ Nema nikog./ Cepa se i topi vena/ u koju umačem pero„.

Zbog ovih stihova i cela zbirka bi mogla da nosi naziv Ljuto pero ili Povratak ljutom peru, kao vernu personifikaciju piščevog načina
pisanja i doživljaja stvarnosti.