NEKABIJE – Sanja Homa

Istorijski isečci u vremenu uvek ostave dubok trag na čitaoce, kako na one koji su i sami doživeli tešku sudbinu, tako i na one kojima empatija daje prostor da sa glavnim junacima prođu kroz sve strahote ratnih godina, nemilosrdno otrgnuvši sreću i blagostanje miroljubivih ljudi, međusobno čvrsto isprepletanih i prožetih poštovanjem za svaku različitost. Međutim kada se cela priča ispriča iz ugla deteta koje na pragu devojaštva umesto prvih ljubavi u svoje srce tka nemir, a umesto bezbrižnih dečjih igara skriveno značenje neizvesnosti i stradanja, onda sve dobija jednu novu potresnu dimenziju na koju niko ne može da ostane ravnodušan. Onda se dobije roman Nekabije Sanje Homa koji nas vodi kroz jedno stravično razdoblje devedesetih punih gubitaka, trauma i Pirovih pobeda, ali i opomene kuda to srlja civilizacija koja na svakih pedeset godina na jednom brdovitom delu sveta nanovo potpaljuje barut i raspiruje rat.

Sanja Djugo je mali dragulj od deteta koja svojom visprenošću, duhovitošću i izvanrednim posmatračkim darom za svet koji je okružuje uživa u svom detinjstvu u maloj, idilično složnoj multietničkoj sredini Sanskog Mosta. Međutim, sa poslednjim danom bezbrižnih osamdesetih, poput zatišja pred buru, ili Oluju, dolazi do naglog preokreta koji će na najsuroviji način svim likovima ovog romana promeniti živote i istrgnuti ih iz svega što su znali, umeli i voleli, pripremajući neka nova, vatrom užarena jutra protkana beznađem i strahom, a kao jedini izlaz bekstvo u neki strani svet sa večnim pečatom na duši i ako u njemu ostanu, i ako se u neke sasvim drugačije živote nazad vrate.