OPROŠTAJ – Nina Gortinski i Milan Sobodić

Oproštaj Nine Gortinski i Milana Sobodića napisan je kao scenario za dugometražni igrani film, sa jasnim dramskim ritmom, preciznim dijalozima i likovima koji govore iz bola, a ne iz književne poze.

U središtu priče su Natalija i Matija. Upoznali su se kao deca, voleli se od najranijih godina, zasnovali porodicu mladi, gotovo prerano, a zatim ih je jedna Matijina odluka gurnula u život koji niko od njih nije zamišljao. Posle gubitka posla, pritiska siromaštva i pokušaja da porodicu izvuče iz bezizlaza, Matija pravi grešku koja ga odvodi u zatvor. Natalija ostaje sa dvoje male dece, sa ljubavlju koja još traje i sa teretom odluka koje nije sama donela.

Deset godina kasnije, njih dvoje sede jedno naspram drugog u kafiću. Razgovor počinje neodlučno, kroz ćutanje, ironiju i odbrambene replike, a zatim prerasta u precizno seciranje svega što se dogodilo: ko je koga napustio, ko je kome uzeo pravo na porodicu, gde prestaje ljubav, gde počinje krivica, i može li se život nastaviti bez unutrašnjeg obračuna sa prošlošću. Natalija u jednom trenutku jasno kaže da očekuje oproštaj, ali ne kao formalno izvinjenje, već kao mogućnost da i ona i Matija konačno oproste sebi.

Ono što ovu knjigu čini posebno ubedljivom jeste odbijanje da se likovi podele na krivce i žrtve. Matija jeste odgovoran za izbor koji je razorio porodicu. Natalija jeste nosila teret života koji se nastavlja i onda kada je srce ostalo u nekoj zatvorskoj prostoriji za posete. Vlada, njen novi muž, nije napisan kao prepreka, već kao čovek koji pokušava da zaštiti dom koji je prihvatio kao svoj. Deca nisu dekor u priči odraslih, već najdublji razlog zbog kojeg oproštaj mora da bude više od reči.

Dijalozi su najjača strana ovog scenarija. Oni zvuče kao razgovori ljudi koji se poznaju predugo da bi mogli da se sakriju iza pristojnosti. U njima ima grubosti, humora, nežnosti, sarkazma, bola, porodične istorije, klasnog pritiska i straha da je za neke promene već kasno. Knjiga posebno snažno prikazuje kako se ljubav, kada je preseče krivica, pretvara u mrežu pogrešnih odluka koje nastavljaju da žive godinama.

Oproštaj je knjiga o onome što ostaje posle velike ljubavi: deca, sećanje, prezime, telo koje pamti dodir, rečenice koje nikada nisu izgovorene na vreme i potreba da se čovek, makar pred kraj jednog poglavlja, pogleda bez laži. U završnom delu, Natalija traži od Matije da pokuša da oprosti sebi, jer bez tog unutrašnjeg pomirenja ne može biti dobar ni onima koje voli.

Ovo je intiman, filmski napisan tekst o porodici, grešci, drugoj šansi i hrabrosti da se ne ostane zarobljen u sopstvenom porazu.