SUDBINA SE NE VOZI TAKSIJEM – Selena Pantović Bakić

Selena Pantović Bakić – SUDBINA SE NE VOZI TAKSIJEM –

Svaka ispričana sudbina načinje po jednu temu današnjice koja na najbolji način oslikava naš mentalitet, navike i goruće probleme, od sve većeg jaza između siromašnih i novobogataša, porodičnog, seksualnog i vršnjačkog nasilja, kriminala, alkoholizma, diskriminacije, zloupotreba u virtuelnom svetu društvenih mreža, uzdizanja poslušnih i podobnih a unižavanja i degradiranja obrazovanih i stručnih do izneverenih očekivanja dvehiljaditih koji su mnoge odveli na neke druge meridijane i zauvek zapečatili prevlast mediokriteta koji su za sobom doneli pad morala i svih životnih vrednosti. Možda baš zato simbolika ambijenta odgovara stanju u društvu, u magli, gde se najlakše lovi u mutnom, i kiši koja lije iz niskih oblaka i ne može doneti ništa sem depresije i apatije. Retki trenuci sreće koje jedino može oslikati novi život ili nagoveštaj prave ljubavi kao da se nadmeću sa tugama, brigama i zebnjama, nažalost gubeći tu bitku čiji rat nikada ne prestaje da se vodi. Čak je i jedan momenat koji u sebi nosi duhovitost, fotografija za uspomenu Gospodina sa Politikom, na kojoj su zaposleni u firmi direktora Groma sa kradenim naočarima za sunce na licima sa sve etiketama, dok napolju uporno pada kiša, nije ništa drugo do groteskna slika naše stvarnosti u kojoj se prepliću komično i tragično, simbolično prikazujući ljude koji zatamnjuju sliku svojih malih svetova jer su nesposobni da se suoče problemima i razreše ih…