VIRENJE KROZ KLJUČAONICU – Vesna Galešev Pavkov

Vesna Galešev Pavkov – VIRENJE KROZ KLJUČAONICU –

Kroz pojedinačne izdvojene ljudske sudbine na ovim stranicama oslikava se naše društvo i mentalitet u svom najjasnijem preseku, koje se, iako tako na prvi pogled ne izgleda, sporo modernizuje još uvek okovano lancima patrijarhalnosti u ravnoj smirenosti vojvođanskih ravnica, ušorenih sela i naselja i skrivenih tajni iza visokih i nepristupačnih ograda i dvorišta. Psihološkim razvijanjem likova, koji se pred našim očima rađaju, odrastaju, sazrevaju, stare i umiru, prikazana su društvena previranja, socijalni problemi i sve ono što svakodnevno življenje čini tako neponovljivim i nepredvidivim. Zato su svi oni smešteni u neke od situacija o kojima se ponajviše ćuti, ali ne i u ovoj knjizi. Od rolerkostera siromaštva, profiterskog bogaćenja, skorojevićstva sve do povratka na početnu tačku duhovne i materijalne bede. Od usađenih uloga u kojima je muškarcima dozvoljeno da beskrajno tragaju za svojim strastima, slobodama i ispunjavajućim snovima nauštrb toplini i mira porodice, dok su žene u istim potragama stigmatizovane jer su stvorene za trpljenje, poniznost i pokoravanje. Od spoznaje da sjaj ljubavi najčešće bledi i nosi izneverena očekivanja. Od gorke istine da nije najveća sreća imati potomstvo, jer i sa njim čovek može ostati sam kao da ga nije ni imao. Od nepredvidivih obrta u kojima se najbolje uči da je življenje jedna čudesna rabota u kojoj nikada ne znaš kada će i kome biti ponovo podeljene dobitne, a kada tropa karte. Možda je baš zato čitava galerija izvanredno biranih likova najvredniji segment zbirke. Svih onih koji su u njoj često polarizovani i neretko jasno podeljeni na pozitivne i negativne, gde se, i u realnosti i fikciji, nažalost prečesto sudaraju trpeljive, dobronamerne, požrtvovane, iskrene i moralne osobe sa svojim, ponekad jasno vidljivim, a ponekad preobraćenim licemernim, sujetnim, prepredenim, manipulativnim i pokondirenim suprotnostima. Ni sudbine prvih ne završavaju često božanskom milošću jer ovi drugi odnose ubedljive pobede, kao da društvo u kome živimo prednost daje beskrupuloznim egoistima, nagrađujući ih za gramzivost, pretvarajući je u opravdavajuću sposobnost da se opstane i uspe u svetu laži i malograđanštine. I iako u njima nema nasilja, bar ne onog otvorenog i jasno vidljivog, ni naturalistički potresnih scena, sudbina tihog mirenja je jednako potresna jer podseća na tiho umiranje kome neumoljivi žrvanj života nikada ne donosi milost, što posebno shvate oni koji se prekasno i uzaludno kaju…