ZAPRETENO – Milanka Stankić

Narativna proza kratkih priča samo naizgled može delovati ograničavajuće skučena, prvenstveno zbog svoje jezgrovitosti i forme koja joj ne dozvoljava razvijanje. Međutim, u rukama istinskih umetnika reči i tropa ona može postati pravo malo remek-delo, virtuozna poetska slika i trag koji sa malo reči zauvek ostaje u srcu čitalaca. Takvu zbirku priča stvorila je Milanka Stankić koja je već njenim naslovom Zapreteno na najlepši umetnički način nagovestila i potvrdila da je ono što je sakriveno i zatomljeno najčešće i najvrednije i ostaje zauvek usečeno u našim mislima, snovima i damarima, „da prezimi sve zime, sve do smrti”.

U petnaest priča, koliko broji ova nevelika zbirka, sabrane su uspomene, nade, snevanja i ostvarivanja želja same autorke koja progovara kroz naratore svojih priča. Svaka od njih nosi po jednu sakrivenu emociju koja izlazi na površinu da bi odlaknulo i telu i duši umetnicima koji spoznaju vaseljenu umetnosti, devojkama koje težak život iz nekih prošlih vremena blaže pesmom, ljubavlju prema bratu i ocu, a sponu između nekada i sada, prohujalog i čežnje za njim utoljuju mirisima, zvucima i lelujavim senkama detinjstva i srećnih dana, zauvek sačuvanih u kovčežiću sećanja.