BOG i BATINA – Ivan Colić

U devet dijaloga, koje pripovedač vodi kao u nekoj neobičnoj igri tragača, koji je spreman i na odgonetanje i razne provere snage i uma, briše se granica između realnog i imaginarnog. U višeznačnostima radnje i izrečenih mudrosti od našeg, lako se stiže i do dalekih kosmičkih pustinja, sve do Empirijuma, praznog prostora među zvezdama i zvezdanih njiva gde lutaju napuštene ljudske duše, ali teško do onih koji treba da pomognu da se pronađu toliko željeni Mir i Spokoj. Personifikovani sagovornici sa sasvim ljudskim osobinama, nedoumicama pa i problemima, liče na arhetipske figure inspirisane narodnim predanjima, a posebno su upečatljive tri starice koje same po sebi odražavaju odnos društva i čoveka prema njima pa se sa velikom pažnjom treba posmatrati na koji način među ljudima propadaju Sloboda, Sudbina a ponajviše Duša. Svako od njih govori živopisnim i slikovitim jezikom, kako kroz čaroliju prirode, tako i kroz pripovedačeve uspomene, pa se na ova krila mašte lako mogu popeti i sami čitaoci i postati nemi svedoci cele priče koja, noseći glavnog lika sve dalje od kuće, ponajviše ga vraća samom sebi.
Razgovori koji se u ovom savremenom fantastičnom romanu odigravaju tako izrastaju u prave parabole, jezgrovite kratke priče koje svojim proširenim poređenjem nose istinske moralne pouke. Ovi alegorijski isečci upoređuju ponašanje svih ljudi, čiji je pripovedač glavni predstavnik, opominjući čitaoce kako prolaze oni koji odbijaju najlepše poklone Tvorca u vidu mašte, Slobode, Nezavisnosti i ljudskog srca skovanog od zvezda, i okreću ropstvu emocija, materijalnog, nagona i strasti i borbama bez smisla da bi na kraju završili odbačene duše, sa rupom u grudima i džakom besa, ljutnje i tuge na umornim plećima. Na taj način, prateći ključ kompleksne i pripovedno prerušene priče, svaki čitalac može spoznati opomenu i poruku ispravnog i pravilnog načina ponašanja.
U ovom delu koje se može posmatrati i kao moderni roman – ideja, jedan običan prosečan čovek sa manama i vrlinama, biće koje u najodsudnijim momentima samospoznaje počinje da sumnja u ljudskost i božansku prirodu ljudi, nije ništa drugo do neustrašivo nesavršeno zrno nasuprot ogromnosti Kosmosa, prirode i materije, u vrtlogu četiri elementa i petog, etra, kao puta koji je utabala još antička filozofija. Tragajući za smislom života, on otkriva da daleki univerzum nudi jednostavnu istinu – ne može se živeti sa rupom u grudima umesto duše, odbačene, išibane i unakažene od borbi i pogrešnih životnih odluka. Među zvezdanim klasjem potraga se završava, ali i njen smisao jer susret sa Istinom nije ništa drugo do susret sa samim Tvorcem, koji na raskršću dva puta zna kuda šalje čoveka koji je dugo bio bez duše. Međutim, budući da u svakom savremenom romanu nema apsolutnog kraja, svakome od nas ostaje da na svoj način spoznamo poruku ima li života bez duše i za zakrpljenom rupom u grudima, zalečenim oskrnavljenim ali najvažnijim delom našeg bića.