Salman Ruždi: rečenica pod fatvom

Redakcija izdavačke kuće Nova Nova POETIKA, iz rubrike „Dogodilo se na današnji dan”, podseća na važne i zanimljive datume u svetu književnosti. Na današnji dan, 19. juna 1947. godine, u Bombaju, rođen je Ahmed Salman Ruždi, jedan od najznačajnijih pisaca savremene svetske književnosti.

Ruždijev roman ne stoji mirno. On se kreće kao grad na vrućini: pun glasova, mirisa, porodičnih tajni, političkih potresa, uličnih šala, religijskih senki i jezika koji pamti više od jednog zavičaja. U njegovim knjigama istorija ulazi kroz kuhinju, spavaću sobu, pasoš, novinski naslov, telo deteta i pogrešno zapamćenu porodičnu priču.

„Deca ponoći” ostaju njegov veliki roman rođenja. Salem Sinaj dolazi na svet u času indijske nezavisnosti, a telo jednog deteta postaje osetljivi instrument države, porodice, istorije i čuda. Za taj roman Ruždi je dobio Bukerovu nagradu 1981. godine; kasnije je knjiga ponela i posebna priznanja „Buker svih Bukera” i „Najbolji iz istorije Bukera”.

„Satanski stihovi” otvorili su prostor u kojem roman postaje sudnica sveta. Fatva iz 1989. godine zakačila je smrt za piščevo ime; od tada Ruždi živi kao autor čija biografija dobija oblik dosijea, pratnje, skrivenih adresa i javnih povrataka. Glavna činjenica ipak ostaje književna: on je religijske slike, kolonijalnu ranu, cirkus politike i komediju identiteta smestio u istu rečenicu, tako da svaki njen deo zadržava sopstveni pritisak.

Ruždijeva proza ima širinu luke. U nju pristaju Bombaj, London i Njujork; iz nje izlaze likovi sa telom od jezika i ranama od istorije. On spaja čudo i dokument, bajku i policijski zapisnik, smeh i progon. Kod njega granica ima miris, pečat, policijsku lampu, porodičnu laž, opsenu i dete rođeno baš onda kada država dobija ime.

Posle napada u Šatakvi, 12. avgusta 2022. godine, njegov javni glas dobija drugo mesto u sopstvenoj biografiji. U memoaru „Nož: meditacije posle pokušaja ubistva” Ruždi vraća nož u jezik. Umesto da krv prepusti arhivi vesti, on od povrede pravi tačnu sintaksu sećanja.

Za Novu Novu POETIKU, Ruždi je važan kao pisac granice. Njegove knjige traže čitaoca sa sluhom za buku sveta: za jezike koji se sudaraju, za komične maske vlasti, za mitove koji izlaze na ulicu, za ljubav koja se probija kroz optužnicu. On fantastično i istorijsko drži kao dve strane istog dokumenta.

Ruždi pokazuje da sloboda rečenice ima cenu; da mašta ponekad nosi ličnu kartu progonjenog čoveka; da knjiga, jednom puštena u svet, nastavlja da govori i onda kada pred njom stoje policija, dogma, fanatik, sud, ekran i rana.

Za Salmana Ruždija.
Za roman kao mapu.
Za maštu koja govori pod pritiskom istorije.
Za rečenicu koja zna cenu sopstvene slobode.