Razgovor za Novu Novu POETIKU
Zbirka „Priče iz drugog života“ Dušana Dobrosavljevića objavljena je 2025. godine u izdanju Nove Nove Poetike. Već njen kratki pesnički uvod čitaoca uvodi u neobičnu sudbinu Petra Jovanovića, junaka koji prolazi kroz različite uloge, prostore, epohe, ljubavi i smrti, kao da se jedan život neprestano razlaže na niz mogućih verzija.
Petar je čas avanturista i alpinista, čas plaćeni ubica ili čovek u službi države, pojavljuje se u istorijskim i alternativnoistorijskim okolnostima, prolazi kroz vremenske poremećaje, međuprostorne kapije, prošle živote, ljubavne odnose, krivicu i situacije u kojima granica između živog i mrtvog postaje veoma nepouzdana. Sama knjiga tako uspostavlja mrežu priča koje se međusobno dozivaju, a događaj koji u jednoj priči izgleda završen u drugoj može dobiti novo značenje. U „Čoveku iz prošlosti“ čak se pojavljuje soba izgubljenih sećanja sa ogledalima koja vode u različite, međusobno povezane živote.
Za novo izdanje Dušan je napisao još jednu priču, „Noć u Crvenoj laguni“, koju je smestio između „Čoveka iz prošlosti“ i završne priče „Duhovi“. Njome se svet zbirke širi u pravcu detektivske misterije. Detektiv Majkl Kolins dobija slučaj mrtvog Petra Jovanovića, premda je neposredno pre toga upravo sa Petrom razgovarao u vozu. Na telu se pojavljuje reč „Triglav“, mrtvac progovara, a poslednje stranice dodatno narušavaju svaku sigurnu granicu između smrti i nastavka života.
Povodom novog izdanja razgovarali smo sa Dušanom Dobrosavljevićem o Petru Jovanoviću, ponavljanju sudbine, istoriji kao prostoru fikcije, međusobnom povezivanju priča, Triglavu, novoj priči i budućnosti njegovog pisanja.
Redakcija Nove Nove Poetike: 1. Pesnički „Uvod“ najavljuje Petra Jovanovića kao središnjeg junaka zbirke i govori o njegovim mnogim smrtima, ali samo jednoj „stvarnoj“. Koliko je taj uvod ključ za razumevanje cele knjige i šta za Vas znači ta razlika između različitih Petrovih smrti?
Dušan Dobrosavljević: Uvod nije naročito ključan za samo razumevanje zbirke u celini. On je tu pre svega da čitaocima prikaže šta od zbirke mogu očekivati.
Redakcija Nove Nove Poetike: 2. Petar Jovanović pojavljuje se kroz zbirku u veoma različitim ulogama i okolnostima, kao ljubavnik, avanturista, plaćeni ubica, alpinista, državni službenik i čovek koji iznova dospeva na granicu života i smrti. Ko je za Vas Petar i šta povezuje sve te njegove pojave?
Dušan Dobrosavljević: Petar je čovek koji zapravo proživljava isti život iznova i iznova, samo iz drugačijih uglova. Jer, kako naslov jedne priče kaže: „A šta da je drugačije?“
Redakcija Nove Nove Poetike: 3. U priči „A šta da je drugačije?“ Petar i Elizabet prolaze kroz niz prekida, smrti, novih situacija i povrataka, sve do ponovnog početka putovanja brodom. Kako Vi razumete to ponavljanje: kao alternativne mogućnosti istog života, kruženje sudbine, sećanje na druge živote ili nešto drugo?
Dušan Dobrosavljević: To su zapravo dve stvari: alternativne mogućnosti, ali i kruženje sudbine. Sudbina je odredila da će se oni sresti, samo je pitanje na koji način će se to odigrati. Kraj priče ukazuje upravo na to, zato što se posle svih tih mogućnosti sve vraća na početak.
Redakcija Nove Nove Poetike: 4. U „Kongresu“ polazite od stvarnog istorijskog događaja i istorijskih ličnosti, a zatim istoriju slobodno preoblikujete, dok „Kraljevina“ gradi alternativnu budućnost Srbije i Jugoslavije. Šta Vas kao pisca privlači istoriji onda kada ona prestane da bude samo činjenica i postane prostor književne mogućnosti?
Dušan Dobrosavljević: Istorija me je oduvek privlačila, i pre školskih dana, a i kasnije u školi. U jednom trenutku poželeo sam i da budem istoričar, ali je ipak veća ljubav prema književnosti prevagnula.
Istorija je zanimljiva iz razloga što, i pored svih tih dokumenata ili usmenih predanja, mi ne možemo biti sigurni da se sve baš tako dogodilo. To je, u stvari, trenutak gde prestaju činjenice, a nastupa fikcija.
Redakcija Nove Nove Poetike: 5. „Noć u planini“ završava se Petrovom smrću tokom ekspedicije, a „Duhovi“ se na tu istu ekspediciju vraćaju kroz njegovo pismo Magdaleni. Koliko ste unapred planirali da se priče međusobno dopunjuju i da događaj iz jedne priče dobije drugo značenje kada ga kasnije sagledamo iz druge perspektive?
Dušan Dobrosavljević: „Duhovi“ su priča koja je nastala dosta posle „Noći u planini“. Ideju za vezu između te dve priče dobio sam tek kada sam došao do pisma. Ranije mi nije pala na pamet.
Redakcija Nove Nove Poetike: 6. U „Čoveku iz prošlosti“ pojavljuju se međuprostorne kapije, soba izgubljenih sećanja i sedam ogledala koja vode u različite živote, uz izričitu tvrdnju da su svi ti životi povezani. Da li je ta priča jedan od ključeva za razumevanje cele zbirke i samog naslova „Priče iz drugog života“?
Dušan Dobrosavljević: Možemo reći da je ova priča i bila inspiracija za naslov zbirke. Nisam želeo da nose baš isto ime, ali, da, jedan naslov je inspirisao drugi.
Redakcija Nove Nove Poetike: 7. „Duhovi“ menjaju perspektivu i daju glas Magdaleni, a kroz njenu ispovest spajaju porodičnu tajnu, krivicu, vizije, poremećen doživljaj vremena, Petrov poslednji trag i rođenje deteta. Zašto Vam je važno da upravo ta priča ostane na kraju knjige i šta Magdalena može da otkrije o Petru što prethodne priče nisu mogle?
Dušan Dobrosavljević: Važno je da ova priča ostane na kraju, pogotovo nakon dodavanja nove priče, jer se baš nadovezuje na „Noć u Crvenoj laguni“. Ako pogledamo poslednju Petrovu rečenicu iz te priče, onda „Duhove“ možemo posmatrati i kao svojevrsni flešbek.
Redakcija Nove Nove Poetike: 8. Za novo izdanje odlučili ste da „Noć u Crvenoj laguni“ smestite između „Čoveka iz prošlosti“ i „Duhova“. Šta Vam je bilo važno u tom mestu nove priče i kako očekujete da ona promeni ritam ili značenje završnog dela zbirke?
Dušan Dobrosavljević: Važna je upravo ova veza koju sam pomenuo. Kada bi redosled bio obrnut, mogla bi se stvoriti konfuzija oko toga koji se događaj pre dogodio. Naročito ako „Duhove“ posmatramo kao još jedno od Petrovih sećanja.
Redakcija Nove Nove Poetike: 9. „Noć u Crvenoj laguni“ uvodi detektiva Majkla Kolinsa i gradi priču kroz istragu zločina, voz, izolovano mesto, skrivene kamere i postepeno otkrivanje natprirodnog. Zašto ste za novi susret sa Petrom izabrali upravo detektivski obrazac i pogled čoveka koji Petra u početku uopšte ne poznaje?
Dušan Dobrosavljević: Trebalo je pomeriti fokus i izmestiti perspektivu iz Petrovog, mogli bismo reći, svakodnevnog okruženja. Ovo je jedina priča u kojoj je smrt prisutna već na početku, pa je stoga detektivski obrazac bio neophodan.
Redakcija Nove Nove Poetike: 10. U novoj priči Kolins najpre razgovara sa Petrom u vozu, zatim vidi njegovo telo sa istom ranom, na telu pronalazi natpis „Triglav“, mrtvi Petar progovara, a na kraju ponovo deluje. Šta ste želeli da otvorite tim pomeranjem granice između života i smrti i kakvu ulogu u tome ima motiv Triglava?
Dušan Dobrosavljević: Triglav je jedno od slovenskih božanstava koje je meni uvek bilo naročito zanimljivo. Iako ga stari Sloveni ne vide tako, ovde tri glave predstavljaju različite ličnosti, odnosno Petrove prethodne živote.
Ponovnim pomeranjem granice života i smrti nameravao sam da postignem misterioznost, kao i da postavim jedno pitanje: da li je zaista sve onako kako na prvi pogled izgleda?
Redakcija Nove Nove Poetike: 11. „Priče iz drugog života“ dobile su i audio-verziju u saradnji sa Bibliotekom za slepe „Magistar Omer Marinkov“ u Novom Sadu. Kako ste doživeli svoju knjigu kada ste je prvi put čuli kao završeno audio-izdanje i da li Vam je slušanje sopstvenog teksta otkrilo nešto novo o ritmu, dijalogu ili likovima?
Dušan Dobrosavljević: Ne, ovo mi nije otkrilo ništa od onoga što već nisam zamislio. Čitateljka je knjigu pročitala kao da mi je slušala misli.
Redakcija Nove Nove Poetike: 12. Od prvog izdanja do danas diplomirali ste na Filološkom fakultetu i zbirci dodali novu priču. Kada sada pogledate „Priče iz drugog života“, šta biste rekli da se promenilo u Vašem odnosu prema sopstvenom pisanju i da li „Noć u Crvenoj laguni“ zatvara Petrov put ili već naslućujete njegove nove „druge živote“?
Dušan Dobrosavljević: Budući da sam nastavio da pišem, primetio sam da su mi nove priče dosta mračnije od priča u ovoj zbirci. Osim toga, nisam primetio ništa značajnije.
Zbirka „Priče iz drugog života“ Dušana Dobrosavljevića dostupna je u knjižari Nove Nove Poetike.
Razgovor vodila redakcija Nove Nove Poetike.
Nema proizvoda u korpi.