Tokom izbora za Nagradu Komonvelta za kratku priču 2026 (Commonwealth Short Story Prize 2026) nekoliko nagrađenih autora suočilo se sa javnim optužbama da su njihove priče napisane pomoću jezičkih modela. Fondacija Komonvelta (Commonwealth Foundation) nije pokušala da spor reši tako što bi neobjavljene rukopise ubacila u neki od takozvanih AI detektora. Razlozi su bili nepouzdanost tih alata, ali i pitanja saglasnosti autora i zaštite neobjavljenih dela. Umesto toga, organizatori su razgovarali sa piscima, pregledali radne verzije, dokumente sa vremenskim oznakama i beleške o nastanku priča. Zaključili su da AI nije korišćen za pisanje pobedničkih priča, zadržali su sve regionalne pobednike, a Jamir Nazir je potom proglašen i za ukupnog pobednika.
Ovaj slučaj pokazuje kako bi ozbiljna provera autorstva trebalo da izgleda. Autorstvo se ne dokazuje procentom na ekranu, nego kontinuitetom odluka, verzija i odgovornosti.
Na adresu Nove Nove Poetike nedavno je stiglo pitanje da li proveravamo jesu li rukopisi napisani pomoću veštačke inteligencije. Kratak odgovor glasi: ne postoji program kojim se to može pouzdano i konačno utvrditi. AI detektori ne čitaju istoriju nastanka dela i ne znaju ko je napisao tekst. Oni procenjuju statističke osobine jezika i sličnost sa obrascima koje povezuju sa tekstovima generisanim pomoću jezičkih modela. Iz takve procene ne može se izvesti siguran zaključak o autorstvu.
Čak je i kompanija OpenAI povukla sopstveni klasifikator zbog niske tačnosti. U njihovom testiranju alat je kao verovatno generisane prepoznao svega 26 odsto AI tekstova, dok je devet odsto ljudskih tekstova pogrešno označio kao mašinske. Drugi detektori označavali su čak i delove Ustava Sjedinjenih Američkih Država kao tekst koji je verovatno napisala veštačka inteligencija. Kratak, pravilan, formularan ili stilski arhaičan ljudski tekst, kakva može biti i manje poznata pesma iz 19. veka, lako može ličiti na obrazac koji detektor pripisuje jezičkom modelu. Istovremeno, generisani tekst može se preraditi tako da izbegne detekciju. Dobijeni procenat zato nije dokaz ni u jednom smeru.
Nova Nova Poetika ne izjednačava svaku upotrebu jezičkih modela sa prevarom. Smatramo legitimnim njihovo korišćenje kao pomoćnog sredstva u istraživanju, organizovanju građe, pronalaženju pravaca za dalje čitanje, proveri jasnoće, poređenju jezičkih rešenja, kao i u redakturi, lekturi i korekturi prethodno napisanog ljudskog teksta. Podrazumeva se da pronađene podatke treba proveriti u pouzdanim izvorima i da konačnu odluku donose autor i urednik. U tom smislu jezički model može biti sredstvo proširene, ali ne i zamenske inteligencije.
Ne prihvatamo, međutim, kao autorsko delo tekst koji je pretežno nastao tako što je neko programu zadao da napiše pesmu, priču, bajku ili roman, a zatim dobijeni rezultat, bez sopstvenog prethodnog teksta i stvaralačkog doprinosa, poslao pod svojim imenom. Nekoliko izmenjenih reči, naknadno doterivanje interpunkcije ili niz detaljnijih komandi ne rešavaju pitanje autorstva ako je stvaralačko jezgro dela proizveo model. Problem nije samo u korišćenom alatu, nego u odsustvu sopstvenog rada i u prikrivanju načina na koji je tekst nastao.
Zbog toga urednik danas ne postaje digitalni policajac. Njegov posao nije da presuđuje na osnovu softverskog rezultata, nego da čita, prepoznaje glas rukopisa, postavlja pitanja i prati razvoj dela. Urednički rad često prirodno stvara trag nastanka knjige. Postoje prvi mejl sa rukopisom i datumom slanja, početna gruba verzija, urednički komentari, izmene zabeležene funkcijom Praćenje izmena (Track Changes), autorovi odgovori i druga, treća ili šesta verzija istog poglavlja. U takvom procesu urednik postaje svedok razvoja teksta, a odnos između autora i urednika dobija dodatnu važnost.
To ne znači da ćemo od svakog autora unapred tražiti arhivu dokumenata, fotografije beležaka ili dokaz za svaku napisanu rečenicu. Ako se pojavi opravdana nedoumica, razgovor o procesu rada, radne verzije i sposobnost autora da objasni sopstvene odluke imaju mnogo veću vrednost od rezultata bilo kog detektora. Sumnja može pokrenuti razgovor, ali ne sme postati presuda. Posebno ćemo voditi računa da nepouzdani alati ne posluže kao osnov za lažno optuživanje autora čiji je stil sažet, pravilan, nenametljiv ili drugačiji od onoga što detektor očekuje.
Humana i etička upotreba jezičkih modela za nas nije opšta floskula. Ona podrazumeva zaštitu neobjavljenih rukopisa, saglasnost autora pre unošenja njegovog teksta u spoljne sisteme, proveru činjenica i izvora, poštovanje privatnosti i autorskih prava, kao i jasno saopštavanje svake upotrebe koja je suštinski uticala na nastanak dela. Jezički model može ponuditi predlog, ali ne može preuzeti odgovornost za knjigu.
Ne smatramo da će AI sistemi uništiti književnost. Smatramo, međutim, da će od izdavača, urednika i autora zahtevati veću preciznost, otvorenost i odgovornost. Ova oblast se menja brzo i svoj stav ćemo dopunjavati u skladu sa novim saznanjima, propisima i iskustvima.
Ono što se neće promeniti jeste osnovno merilo Nove Nove Poetike: prihvatamo alate koji pomažu čoveku da razvije sopstveni tekst, ali ne prihvatamo mašinski proizveden sadržaj koji se, bez stvarnog ljudskog stvaralačkog rada, predstavlja kao autorsko delo.
Nema proizvoda u korpi.