ASTROGOL – Daniel Belgrado

Ambicija i želja za uspehom, kao i nostalgija koja obuzima jedno krhko biće zbog istih tih davno sanjanih snova, vrti se u krug poput fudbalske lopte na kažiprstu. U toj rotaciji fudbalske lopte, u romanu, vidimo rastrojenost glavnog junaka koji, pored sve podrške, na trenutke odbacuje svoje ambicije, jer u nedostatku samopouzdanja, to je samo mladalačka iluzija. U kontrastu sa tim uviđa se trenutak u kojem je tanka sudbonosna nit, preko iste te lopte stvorila prijateljstvo sa Pablom, što ipak dokazuje da u toj želji postoji zrnce vere u koraku ka cilju. Iako roman nije pisan na našem govornom područiju, već preveden sa španskog jezika, među domaću čitalačku publiku roman Astrogol stiže u maniru koji je već prihvaćen. Mogla bi se povući paralela sa Dragoslavom Mihailovićem i romanom Kad su cvetale tikve. Spona modernizma je sport koji okružuje čitav folklor prepreka koje odudaraju od glavne teme.

Fudbal je uvek izazivao posebnu pažnju, i posebnu vrstu katarze, koja budi u ljudima posebnu vrstu esencije enormne radosti zbog pobede ili groteskno agresivno ponašanje zbog gubitka. Meč je u ovom slučaju drugačiji. Raul je svestan da ekranizovanje Astrogol takmičenja, poput kakvog rijalitija, kojeg se gnuša, otvara novu priliku za njega, ali ruši status i ugled koncepta sporta kao takvog. Sukob volje i načela određuju ishod Raula. Pisac proživljenim govorom približava unutrašnju borbu junaka. Koristi pripovedno gledište koje je suženo pripovedačkim uvodom u događaje. Tako pojačava utisak neposrednosti i uverljivosti teme. Kroz obnovljeno Raulovo sećanje, tok pripovedanja oživljava sadašnje i prošlo vreme. U prošlosti je ostao neostvaren san, a budućnost da njegov talenat vrati na velika vrata. Problem nastaje kada želje i ciljevi više nisu deo podviga, već nekakve karikature odraza našeg društva. Ali kada priča o fudbalu zaboravlja na skromnost, dok u svom odrazu uviđa velikog sportistu, kao u starim realističkim romanima, niz iskušenja i prepreka najavljuje obična cigareta. On ne pali cigaretu, već je samo gleda.

U tom nizu prepreka koje nailaze, Raul se trudi da ne izgubi samog sebe. Cigareta koju gleda, starosna granica, čin preljube i mnoge druge primese. Tu se postavlja pitanje da li će junak u nizu iskušenja neke stvari samo gledati ili će rasplamsati mnogo jače vatre od žara cigarete. Prepreke do cilja se umnožavaju, događaji se ukrštaju, a priča ide kompozicionim tokom prema horizontu očekivanja.

Vodi šampiona u neizbežan sukob i tako stvara slutnju kod čitaoca jasnom sugestijom, ali i pitanjem da li će biti izneveren ishod tokom daljeg razvoja radnje.