LEVO OD STVARNOSTI – Lejla Samaraj

Napisati kratak osvrt na zbirku ovih šarolikih priča nije nimalo lako, mada je njihovo prethodno sortiranje i dovođenje u smislen redosled mož-
da bilo još teže. Radeći na tekstovima, i pokušavajući da uhvatim ritam Lejlinih rolerkostera, shvatio sam da nije mudro plodove njenog blistavog
uma sputavati bilo kakvim modlama i matricama. Zato sam dopustio da priče same izaberu svoje mesto, predajući ih volji bogova Šafla i Randoma.

O čemu piše autorka u svoje 42 priče? Široka je paleta njenih interesovanja. Mada se neka zajednička nit ipak može uočiti, nit koja dugačkom putanjom (Lejla bi rekla spiralom) krstari današnjim modernim svetom i, tu i tamo, skuplja uzorke nedostataka koje doba u kojem živimo nosi.
Tako, recimo, u priči „Uloga”, koja pomalo podseća na film „Supstanca”, pratimo suočavanje dive sa sunovratom pozorišne karijere; u „Patrio-
tizmu na 1200 stepeni” se smejemo crnohumornom opisu Srbije u stilu Maratonaca; u „Krvoločnoj kraljici iz Male Moštanice” nemilosrdna stanodavka Radojka ukazuje nam se kao avatar Krvave Meri.

Lejla ogoljava pošasti koje nosi eksplozija tehnologije i veštačke inteligencije, opisuje bespomoćnost pred paklom birokratije, ukazuje na apsurdnost nametanja raznoraznih pravila po standardima nove normal-nosti. Bavi se i manjkom empatije, diktatorskim režimima i još mnogimdrugim pojavama u kojima je žrtva uvek ista – čovek.
Dirljiva naslovna priča „Levo od stvarnosti” se možda tematski izdvaja od ostalih, ali zbog svog kvaliteta zaslužuje da se pomene u ovim redo-
vima. Posvećena je pokojnoj majci, koja je predstavljena kao čitav grad, jer svaki njegov kutak podseća na nju i bez nje on više nije ono što je bio:
A onda shvatam – vozim ovaj autobus kroz papirne gradove, tražeći načinda se vratim u trenutak pre nego što je smrt počela da presavija stvarnost.

Pre nego što je njen odlazak pretvorio svet u grad koji nestaje.