DNEVNIK SUPERŽENE – Petra Vujović

Postoje spisateljice koje svojom lucidnošću i duhovitošću na poseban način skeniraju svakodnevicu, u kojoj, ma koliko ona bila
surova ili zahtevna, pronalaze kap vedrine koja pomaže da se sve lakše podnese i pronađe izlaz. U pričama isprepletanim vedrinom,
zamršenom realnošću i nerealnim očekivanjima glavne junakinje najbolje se priča o svima nama ženama koje svako jutro ne
dočekuje samo nov dan već i gomile obaveza koje uspešno i kvalitetno možemo obaviti samo ako u sebi imamo kap nadzemaljske krvi. Zato je zbirka priča Dnevnik superžene Petre Vujović najbolje štivo u kome ne samo da se može prepoznati današnja žena već u njegovom ogledalu najbolje videti koliko se njen odraz postepeno iskrivljuje, toliko da ni sama nije svesna koliko se menja i zavlači u lavirinte iz kojih je izlaz samo ljubav prema samoj sebi.
Ona je profesorka nemačkog jezika u večernjoj školi u kojoj pedagoškim vratolomijama postavlja probisvete na svoje mesto.
Ona je supruga i majka dvoje tinejdžera sa kojima teže izlazi na kraj nego sa probisvetima sa kojima radi. Ona je stub kuće od koje
se očekuje da sve ume, može i iznese na svojim plećima. Ona je posmatrač sveta oko sebe bez ružičastih naočara i kišobrana zbog
čega je stalno zalivaju kiše i oluje. Ona je superžena koja sve izdržava jer ju je verovatno u najranijem detinjstvu zapahnula
radijacija iz nuklearke u Černobilju i načinila otpornom na sve obaveze, stresove, umore i kočnice savremene osvešćene žene.