PRVI SNEG U MADELUNGENU – Katarina Mladenović Dimitrijević

Ispovedna proza možda na najlepši način prenosi emociju koju pisac želi da iskaže. Kada ona za temu ima jednu u poslednje vreme i prečestu bolnu istinu da se na nekim drugim meridijanima sve češće pronalazi dom i sreća, onda se s još više interesovanja čita, kako među onima koji ostaju a želeli bi da iz prve ruke saznaju kako je otići, tako i među onima koji odlaze a žele da uporede svoje misli i osećanja od prvog trenutka navikavanja na „tuđinsko” tlo i ostavljanja svega što vole „tamo daleko”. Baš na takav način i sa nemerljivo emotivnim valerima ispričane su priče Katarine Dimitrijević Prvi sneg u Madelungenu u kojima se kroz vizuru mlade Milice Majić sabrao sav ra-
spon osećanja koji damara u srcu jednog stranca koji svoj život započinje u sasvim drugačijem društvu, sistemu i mentalitetu od onog na koji je decenijama učio i upijao u svoju dušu. U ovoj nevelikoj zbirci koja sadrži 16 priča, nalazi se pravo malo intimno „uputstvo za početnike” svih onih koji su morali da napuste sve nade i snove na tlu svoje, nedaćama grubo rasparčane i ogrebane zemlje i ostvare ih u uređenoj državi koja nagrađuje i štiti, uzimajući pod skute i one koji su došli izdaleka ali su to zaslužili svojim radom, vrednošću i znanjem. Sa druge strane, u njoj su ispričane i sudbine Nemaca koji su se, sticajem istorijskih prilika, nenadano našli s one strane Berlinskog zida i koji možda upravo zbog toga bolje razumeju i osećaju nemire i tuge svih onih koji ih sa sobom donose i tragaju za novim početkom, baš kao i oni kada su se svi zidovi naizgled srušili a zapravo su se tek trebali rušiti u ljudima i njihovim srcima.