NIKAD NEMOJ JESTI TUĐI KRU – Stevo Inđić

„Nikad nemoj jesti tuđi kru`” je roman tvrde životne istine, radničkog iskustva i duboke lične memorije. Stevo Inđić piše iznutra, iz iskustva čoveka koji zna težinu fizičkog rada, cenu odlaska i vrednost hleba zarađenog sopstvenim rukama. U ovoj knjizi rad nije pozadina priče, već njena etika, njena mera i njeno središte.

Roman otvara odlazak iz Bosne u Austriju 1991. godine, u trenutku raspada jednog sveta i ulaska u drugi, tuđ, hladan, uređen i neumoljiv. Iz te početne tačke razvija se široka pripovedna mapa gastarbajterskog života, gradilišta, skladišta, fizičkog umora, jezika koji se uči kroz posao, i ljudi koji se prepoznaju po radu, karakteru, izdržljivosti i stidu. Inđićev pripovedni glas poseduje retku osobinu – istovremeno je grub od stvarnosti i precizan u opažanju, a iz te mešavine nastaje proza koja ostaje u svesti dugo po završetku čitanja.

Ovo je i roman sećanja. Kroz povratke u detinjstvo, siromaštvo, porodične lomove, majčinu smrt, očevu grubost, bakine savete i rano suočavanje sa nepravdom, knjiga gradi unutrašnji portret čoveka koji je kroz život učio da se drži rada, da prezire parazitizam i da razlikuje čast od poze. Zato naslov romana nosi značenje koje prevazilazi doslovnost – „tuđi kru`” postaje simbol svega nezarađenog, nečasnog, lakog i moralno sumnjivog.

Posebna snaga ove knjige leži u jeziku. Inđićev izraz nosi ritam govora, iskustva i zapažanja. U njemu ima autobiografskog žara, socijalne oštrine, humora, gorčine, nežnosti i lucidnog komentara o ljudima, narodima, radu, Zapadu, Balkanu i karakteru sveta u kojem živimo. Zato „Nikad nemoj jesti tuđi kru`” funkcioniše i kao roman odrastanja, i kao gastarbajterska hronika, i kao porodična knjiga, i kao moralni testament jednog iskustva.

Ova knjiga se obraća čitaocima koji traže prozu sa težinom života, sa licima stvarnih ljudi, sa mirisom gradilišta, sela, siromaštva i rada. U njoj nema ukrasa radi ukrasa. Sve je podređeno onome što je proživljeno, zapamćeno i promišljeno. Zato roman poseduje gustinu ispovesti i širinu društvene slike. „Nikad nemoj jesti tuđi kru`” je knjiga o tome kako čovek opstaje, kako se kalja i čisti, pada i uspravlja, i kako iz najtvrđih iskustava izvlači sopstveni zakon života. Temeljne teme romana – odlazak u Austriju, gastarbajterski rad, bakin savet o „tuđem kruhu”, kao i spajanje lične sudbine, rada i uspomena – jasno su prisutne