BALKANSKI OŽILJCI – Nikola Eić

Trajna senka prošlosti

Roman „Balkanski ožiljci“ Nikole Eića predstavlja potresno književno svedočanstvo o tragedijama, nasilju i sudbinama ljudi sa prostora Banije i šireg Balkana. U osnovi ove knjige nije samo narativ o jednoj porodici i jednom selu, već pokušaj da se uhvati celokupni duh jednog vremena – vremena kada su lične sudbine bile neodvojivo isprepletene sa velikim istorijskim lomovima.

Od prvih stranica, čitalac biva uvučen u dramatičnu scenu požara u selu Mostanica, gde jedna porodica gubi dete u plamenu. Taj početak nije tek puka tragedija, već metaforički uvod u čitavu knjigu: požar kao sudbina, koja guta sve pred sobom, ostavljajući za sobom samo ožiljke. Taj motiv ožiljka, u ličnom i kolektivnom smislu, provlači se kroz čitav roman – ožiljak kao trajni beleg istorije, ali i ljudske duše.

Eić vešto spaja mikroplan i makroplan. S jedne strane, on nam predstavlja intimne sudbine likova: Janka, Lazara, Marije, Stevana i drugih, čije se lične borbe, krivice i nade razotkrivaju u surovom svetlu tragedije. S druge strane, kroz njihove živote ogledaju se i širi procesi – seoska sredina u kojoj se prijateljstvo, zavist, kukavičluk i herojstvo neprestano sudaraju, ali i istorijski potresi koji potresaju Balkan.

Posebna vrednost romana leži u tome što ne ostaje samo na nivou realističkog pripovedanja. Iza svake scene nazire se simbolika: vatra kao uništenje i pročišćenje; tišina sela kao eho neizgovorene krivice. Likovi su pri tome duboko ljudski, sa svim slabostima i vrlinama koje nose – svi zajedno žrtve jednog okruženja gde je zlo često jače od pravde.

Jezik romana je jednostavan, ali nabijen emocijama. Opisi prirode, mirisa i zvukova sela unose toplinu i uspostavljaju kontrast prema surovim scenama stradanja. Čini se da pisac time želi da kaže da je život na Balkanu uvek bio raskorak između idile i katastrofe.

„Balkanski ožiljci“ je roman koji ne dozvoljava čitaocu ravnodušnost. On nas primorava da gledamo u lice tragediji, ali i da se zapitamo: da li je moguće izlečiti ožiljke koji su vekovima utisnuti u našu kolektivnu svest?

Ovo delo je više od romana – ono je opomena. Podseća nas da istorija nije nešto što stoji izvan nas, već da ona živi u našim porodicama, u našim uspomenama. Eić je svojim pripovedanjem uspeo da lične drame uzdigne do nivoa univerzalne metafore, stvarajući knjigu koja će se dugo pamtiti.