ODLIVAK (O)SEĆANJA – PAMTENIK VREMENA KINA, SARS, 2003 – KOV, 2020. – DRUGI DEO – Petar Ilić i Mirjana Adi Ranković

U početku bejaše Ona. U početku bejaše On. Delili su ih kontinenti, delila su ih mora. A onda se pojaviše reči. Njegove reči, njene reči – svaka jedna nit pletenice što spaja. Tada behu On i Ona. Ljubljahu se rečima. Milovahu se rečima. Voljahu se rečima.

Onda On oneme, i dosad ćutuje.

Tačka zapetu odmenila, pletenicu raznitila. Ostade samo Ona, no ipak ne posve sama. Lebdele su reči – iza njega, iza nje, između njih… i klijale u njoj. Brižljivo ih je sakupila, prigrlila, a zatim svakoj našla mesto koje joj pripada – u Odlivku (o)sećanja, pamteniku vremena.

O delu tragom naslova

Ovo je knjiga, pre svega, o ljubavi. O ljubavi i vezi između Mirjane-Adi Ranković, profesorke francuskog i prevoditeljke iz Beograda, i Petra Ilića, novinara i pisca koji je živeo i radio u Pekingu. Da li možemo govoriti o vezi ako se ona ostvaruje isključivo razmenom pisama? Mislim da da – njih dvoje („Zvezdica“ i „Kometica“) nam je to nesumnjivo potvrdilo. Iza njih nisu ostala deca, niti nešto materijalno, ali ostale su reči, koje je Mirjana brižljivo sakupila, sipala ih u kalup u obliku ove knjige i izlila, time im podarivši večnost. Ujedno, njena pisma predstavljaju i svojevrsnu hroniku („pamtenik“) Beograda u periodu između dve pandemije (SARS 2003 – kovid-19 2020), dok, iščitavajući Petrove redove, upoznajemo i Kinu iz jednog posebnog ugla – ugla nesvakidašnjeg umetnika.

Odnos Zvezdice i Kometice kao noseći motiv

Njihove prirode su potpuno drugačije, ali se međusobno nadopunjuju i za- jedno tvore skladnu celinu. On je u stanju neprestanog konflikta – u sukobu s okruženjem, s Bogom, sa sobom – no, dok poput komete bezglavo juri u potrazi za utočištem – onom „sikom“ bespuća kojim mahnito plovi – Zvezdica ga hrani energijom, greje, osvetljava mu i koriguje putanju kako se ne bi uludo slupao ili pregoreo. S druge strane, Zvezdici, uronjenoj i usamljenoj u moru tame kojim je okružena, Kometica pruža neophodnu iskru kojom se ona iz- nutra rasplamsava, podseća je da ume snažno da voli, oplemenjuje joj pogled svojom vrcavom lucidnošću.

A kometa je ta i vatrena kugla koja spaljuje sve čega se dotakne da bi na kraju sama izgorela.

Sinusoida ljubavi

O čemu zbore Petar i Mirjana? Oni prenose svoje utiske iz svakodnevice, naročito se, kao dva vrsna intelektualca, fokusirajući na svet književ- nosti, muzike, baleta, filozofije, istorije, religije… Sve je to začinjeno obiljem ljubavi i strasti koja isijava iz njihovih slova. Međutim, ponekad ta energija splasne, te čitamo o banalnostima poput pokvarene tastature ili televizora; potom postajemo svedoci hladnoće, nervoze i sitnih čarki – da bi se, na koncu, grafik njihove ljubavi ponovo vinuo uvis. Ti „šuplji“ intervali upravo doprinose dojmu autentičnosti – inače bi sve izgledalo kao režirani večernji sažetak nekog bljutavog rijalitija. Ne, realan život je sasvim verno preslikan na hartiju, što podseća na Markesov roman „Ljubav u doba kolere“, gde stičemo utisak da smo zaista godinama, poput kakvih voajera, pratili uspone i padove u ljubavi jednog para.