SMRT GOSPODINA ZOMERA (insajderski roman) – Marko Sladojević

Marko Sladojević – SMRT GOSPODINA ZOMERA (insajderski roman) –

Pred sobom imate roman Marka Sladojevića, doktora pravnih nauka koji je bio angažovan u nekoliko prvostepenih i žalbenih sudskih postupaka pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu, uključujući i suđenja Slobodanu Miloševiću i Radovanu Karadžiću, što deo ove „priče“ čini zaista insajderskom.

Moderni romani pomešani sa elementima ispovedne proze posebno su zanimljivi ako u sebi nose istinite događaje zaogrnute plaštom kontroverze i na taj način publici umeju samo još više da zagolicaju maštu. Smeštajući je iza zamandaljenih vrata jednog od najvažnijih događaja u modernoj srpskoj istoriji, roman Smrt gospodina Zomera Marka Sladojevića učinio je da se tajnovita zavesa prošlosti bar malo odškrine i da neki novi ugao gledanja a svog tvorca predstavi kao talentovanog pisca koji ne samo da je kroz pravnički poziv bio svedok značajnih zbivanja u Haškom tribunalu, već je kroz traganje za smislom ljubavi, života i sveta pokazao da je književnim prvencem započeo put koji će se tek graditi i nastavljati.

Savetnik je četrdesetpetogodišnji pravnik koji se zahvaljujući školovanju i življenju u Holandiji pronašao na izuzetno važnom i odgovornom zadatku – u timu odbrane Slobodana Miloševića koji se pred Haškim tribunalom brani od optužbe za ratne zločine na tlu bivše SFRJ i Kosova i Metohije. Dok sa njim provodi poslednje zimske dane 2006. godine i pokušava da mu pomogne da reši zdravstvene probleme, na privatnom planu živi jednu burnu emotivnu priču sa dvostruko mlađom Holanđankom izuzetne lepote. U vrtlozima zbivanja on i ne sluti da lavirint u koji je upao i koji samo naizgled zavisi od njegove volje ima neočekivan kraj, kako za druge, tako i za njega samog.

U fabuli koja, kao i u svakom modernom romanu, nije uzročno-posledična već zavisi od subjektivnog osećaja naratora, događaji se odvijaju na dva plana: jedan nosi svedočanstvo o kontroverznim poslednjim haškim danima nekadašnjeg predsednika SR Jugoslavije, a drugi ljubavnu storiju spajajući se u zajedničku nit savetnikovog proživljavanja dve razdvojene priče koje će mu podjednako promeniti život. Prvi je ispričan iz ugla sveznajućeg pripovedača i nosi informacije ne samo iz ćelije Slobodana Miloševića, već i zakulisne radnje haških uposlenika, od čuvara preko zatvorskog doktora do sudije, razotkrivajući mogući scenario koji se pleo oko iznenadne smrti koja je odjeknula u čitavom svetu. Drugi plan je ispričan u prvom licu u dva sloja – jedan prikazuje savetnika kao pisca koji se danima i noćima bori sa nesigurnošću i nedostatkom inspiracije da zapiše svoju ljubavnu priču, svađajući se sa treptavim kursorom koji metaforički predstavlja njegovu savest, dovoljno opterećenu svakodnevnim brigama i željom za rasterećenjem i dostizanjem „apsolutne slobode koju samo pisanje može dati“. Kada nadođe inspiracija predstaviće se u drugom sloju kao zreo ljubavnik koji devojci na pragu života ima i može mnogo toga da ponudi, od časova požude i nesputanih zadovoljstava do životnih mudrosti i beskrajnih saznanja o svetu koji je okružuje.

Živeći život pun oprečnih misli i osećanja, on svaki svoj trenutak beleži kao vredan novog iskustva. Dok sa jedne strane prihvata da brani čoveka protiv čije vlasti je protestovao u uzavrelom Beogradu i zbog koga je i otišao u daleku Holandiju, on svoj posao obavlja vrlo odgovorno i profesionalno, želeći da i njega, kao i sam život, podvrgne ispitivanju, verujući da je svaka istina najčešće odabrana voljom većine. U dugim filozofskim razgovorima koje vode o velikim temama u maloj skučenoj ćeliji, u kojoj je završio čovek koji je imao ceo svet pod nogama, on će početi da razmišlja na jedan poseban način, budeći u sebi duboko zapretani patriotizam i odbranu za svoj večno porobljavan ali nikad ukroćen narod, postepeno se privikavajući na ideju da se zaista sudi svima, a ne samo bivšem predsedniku. Sa druge strane, ophrvan sopstvenim nemirima, ljubomorom i opsesivnom zaljubljenošću u devojku čije se samostalnosti, mladalačke nesmirenosti i neobuzdane želje za životom plaši, on će se odreći ljubavi svoje „dobre vile“ uz koju ništa loše ne može da mu se desi…