Konkurs Zlatni Hrast

Zlatni hrast: O rukopisima koji puštaju korenje

Nova POETIKA  je na opštu radost svih ljubitelja reči raspisala peti nagradni konkurs za najbolju neobjavljenu knjigu poezije za 2025-2026. godinu koja će biti objavljena 2026 i nagrađena priznanjem  ZLATNI HRAST, kao i objavljenom knjigom. Konkurs je otvoren do 01.12.2025. Pravo učešća imaju svi autori lirike sa našeg govornog područja (Srbija, Hrvatska, BiH, Crna Gora), kao i autori iz drugih zemalja čiji je rukopis preveden na srpski, bosanski, crnogorski i hrvatski jezik. Starosna i druga ograničenja ne postoje.

Malo o pesmama i hrastu

Postoji tišina koja prethodi pisanju. To nije praznina, već gust, nataložen prostor ispunjen mogućnostima – tišina šume pre nego što prvi list padne. U toj tišini odjekuju jezici koje smo nasledili i oni koje tek treba da stvorimo. Tu se rađa impuls za stihom. Pesma je trag tog impulsa, ali pesnička zbirka, rukopis u celini, nešto je sasvim drugo. Ona je svedočanstvo strpljivog rada, negovanja jednog unutrašnjeg ekosistema reči dok ne postane samostalan i živ. Ona je organizam.

Književni konkurs „Zlatni hrast“ traži upravo to: celovite, promišljene i dišuće organizme. Ne tragamo za nizom uspešnih pesama arhiviranih u jednom dokumentu, već za rukopisima koji poseduju unutrašnju logiku, gravitaciju koja drži stihove na okupu i čini da jedan bez drugog ne mogu. Zbirka pesama nije kompilacija trenutaka lucidnosti; ona je mapa jednog sveta, sa svojim kontinentima, klimom, slepim uglovima i horizontima. Pokretati se kroz takvu mapu, kao čitalac, znači prisustvovati rađanju jednog pogleda na svet. To iskustvo, taj čin stvaranja koherentnog univerzuma, u središtu je naše potrage.

Živimo u vremenu fragmenta. Pažnja nam je rasuta, tekstovi se konzumiraju u delovima, preskaču se, cede se do najprostije poruke. Poezija se često svodi na citat, na jedan efektan stih istrgnut iz konteksta i pušten da pluta društvenim mrežama. Takva vidljivost ima svoju ulogu, ali ona istovremeno potkopava ono što je u pesničkoj zbirci najvrednije: njenu arhitekturu. Struktura zbirke, raspored ciklusa, ritam smenjivanja dužih i kraćih pesama, tišina beline između njih – sve su to nevidljivi zidovi i prolazi jedne veće građevine. Uklonite jedan deo, i celina se menja. Upravo tu, u toj promišljenoj strukturi, glas pesnika prerasta u autorski pečat.

Zato smo konkurs nazvali po hrastu. Hrast ne raste brzo. Njegov rast je spor, gotovo neprimetan, ali temeljan. Godovima beleži vreme, a njegovo korenje razgovara sa zemljom iz koje je poteklo. Ono crpi snagu iz dubine, iz nasleđa tla, ali istovremeno učvršćuje tlo i menja ga. Tražimo rukopise koji imaju takvo korenje – one koji su svesni jezika iz kojeg potiču, tradicije sa kojom razgovaraju (čak i kad joj se suprotstavljaju), ali koji istovremeno stvaraju sopstveni jezički i emotivni predeo. Korenje je ono što se ne vidi na prvi pogled, ali bez njega krošnja – vidljivi deo pesama – ne bi mogla da postoji.

A krošnja je sloboda. Ona se širi u svim pravcima, hvata svetlost, nudi plod i hlad. Ona je raznolikost izraza unutar jedne zbirke, smelost da se eksperimentiše sa formom, da se glas menja, lomi, preispituje. „Zlatni hrast“ vrednuje i tu smelost. Rukopis koji je istovremeno duboko ukorenjen i razgranat u svojoj ekspresiji poseduje vitalnost koja ga čini trajnim. Zlatna boja u nazivu nagrade simbol je te zrelosti, trenutka kada rukopis postaje plod spreman da započne svoj samostalni život među čitaocima.

Žiri ovog konkursa ima zadatak da čita strpljivo. Ne da preleće preko stranica u potrazi za briljantnim stihom, već da oseti puls rukopisa, da razume njegovu anatomiju. Čitati na taj način znači odati poštovanje vremenu i trudu uloženim u stvaranje. Svaki rukopis poslat na konkurs je iskaz poverenja, i mi tom poverenju pristupamo sa najvećom ozbiljnošću. Uloga izdavača, Nove Poetike, jeste da onom rukopisu koji ponese nagradu omogući dostojan život u formi knjige – da mu pruži tlo u kojem će nastaviti da raste.

Stoga, pozivamo autore koji u svojim fiokama ili folderima čuvaju zaokružene pesničke celine. One koji su se borili sa svojim tekstom, brusili ga, premeštali, možda i napuštali, ali mu se uvek vraćali. One koji osećaju da njihove pesme najjače govore kada su zajedno, unutar korica jedne zamišljene knjige. Pošaljite nam mape svojih svetova. Pokažite nam snagu njihovog korenja i bogatstvo njihovih krošnji.

Mi ne nudimo prečicu do uspeha, već priliku da jedan strpljivo građen pesnički svet bude prepoznat u svojoj celovitosti.

Redakcija Nove Poetika