ANĐEO – Milena Kreća

Milena Kreća – ANĐEO –

Roman Anđeo na prvi pogled prati uobičajenu strukturu ljubavnog romana prateći osećanja glavne junakinje, koja je ujedno i pripovedač, čineći njenu ispovest. U mnogo dijaloga, opisa svakodnevice i samih karaktera učesnika priče čitaocima je lako da se u nju užive. Zaplet koji odiše privlačnošću Anđele i Lava, koji poput zemljotresa trese njena uverenja i navike iz temelja, samo još više dobija na jačini baš zato što je zabranjena, pa prepreke koje za sobom vuku tugu i očaj samo je upotpunjavaju. Rasplet koji nosi srećan kraj uobličava toplinu srodnih duša i savršenstvo kojima svako od nas teži, ali iza svega ovoga nalazi se dublji sloj značenja koji roman stavlja u žanr društvenog pa i psihološkog. Društvena slika crnogorskog društva današnjice, obojena ruskim biznismenima, obračunima klanova i umešanosti službi različitih zemalja, donosi uskomešanost u mirno more kotorske svakodnevice. U takvim novonastalim previranjima sve je na ispitu, a ponajviše patrijarhalne norme koje se modernizacijom društva i same menjaju i prilagođavaju. U sredini gde je muškarac slobodan da plovi svetom i u svakoj luci ima po jednu ljubav, žena je navedena na preispitivanje da li da sudbinu provede u samoći čekanja i podizanja dece ili proživi život, kratak poput treptaja oka, i preda se ljubavi za kojom joj očajnički vapi duša. U Anđelinom umu i genetskom kodu duboko je uklesana ideja da čast i obraz ne smeju biti ukaljani, čak i kada se čovek njenog života pojavi prekasno. Zato se poput najboljih psiholoških romana ona zapliće u lavirinte ambivalencije, rastrzanosti između dužnosti mužu, a za njim i sinu i svekrvi, i pravoj ljubavi prema Lavu, između Lavovog dokaza neprikosnovenih osećanja i muževljeve izdaje, preljube i napuštanja, između uvučenosti u tajanstvene igre međunarodnih obaveštajnih službi i želje da bude obična žena koja vodi običan život, voli i želi da bude voljena…