Goran Milikić – PRIČE IZ SANATORIJUMA –
Nakon dve pesničke pesničke zbirke (Kako je nastala Biblija i Elementarno nepogodan) pred nama je zanimljivo i moderno pripovedačko ostvarenje Gorana Milikića Priče iz sanatorijuma. Reč je o zanimljivom korpusu tekstova sačinjenom od kratkih priča, eseja, skica, crtica – ukratko objava (postova) koji su se našli na Milikićevom blogu počev od 2019. do trenutka kada je ova zbirka objavljena.
Milikićevi čitaoci, naviknuti na njegovo provokativno i neobično pesničko izražavanje očekivaće da se i proznoj formi pesnik izražava na sličan način, međutim, zanimljivo je da će osim iskrenosti, njegovog vodećeg pesničkog motiva, ovde naići na dublje razmatranje sveta i pojava u njemu. Svojim jezgrovitim izražavanjem, jasnom i dinamičnom rečenicom pisac nas sa lakoćom uvodi u svoje priče.
U prvoj priči Pripovedaka iz sanatorijuma upoznajemo dečaka Goga, koji je talentovan za boks, voli boks jer „bokseri su dobri ljudi, oni svoju agresivnost ostave u ringu”. Iako je pred njim blistava bokserska karijera, Gogo se opredeljuje za miran život, bokserske rukavice zamenjuje knjigom, a onda će jednoga dana knjigu morati da zameni puškom jer život je nepredvidiv. Nepredvidivost je zapravo okosnica ovog dela. U esejima koji se takođe nalaze u ovoj zbirci pisac pokušava da predvidi u kom i kakvom svetu ćemo živeti zahvaljujući ubrzanom razvoju informacionih tehnologija. Milikić razvija tezu da svet više nije globalno selo, već postaje interaktivna soba, bez privatnosti – jer u digitalnom dobu privatnosti nema. Zanimljivo je da je ovaj pisac uspeo da spoji ljubav prema književnosti i svoje interesovanje za ekonomiju jer je diplomirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Svedok je vremena u kome živimo, onog u kome smo živeli, međutim, on pomalo zaviruje i u budućnost, razmatrajući ekonomske prilike današnjice, ulogu informacionih tehnologija na tržištu i posledice koje će sa sobom doneti četvrta industrijska revolucija. „Jednostavno zaćutiš i ne možeš da spavaš. Sinusoida kojom ploviš kroz život odjednom probije sve granice. Stres kod metala i stres kod čoveka su identični. Duga izloženost stresu neminovno vodi u mentalnu bolest čoveka” kaže Milikić u zapisu pod nazivom „Program psihosocijalne zaštite”. Učestvujući u odbrani otadžbine 1999, Milikić postaje ratni vojni invalid i tražeći način da pomogne sebi pomaže i drugima da ojačaju i da pronađu uporište u vlastitim potencijalima. „Što su veće patnje to je bliže Bog”, to je bliže istina kao jedan od najva- žnijih ideala. A ona je u vremenu digitalnih uređaja zamagljena i izvitoperena. Tekstovi Gorana Milikića navode nas da se zapitamo koja su pravila novog doba, da li će u nadolazećoj eri individualizacije, otuđenja i usamljenosti preživeti ljudskost i dobrota, da li ćemo ostati zagledani u ekrane ili ćemo uspeti da skrenemo pogled na drugog čoveka, da se ukrasimo vrlinom i dobrim delima.
Recenzije
Još nema komentara.