Zoran Bognar, pesnik, esejista, prozni pisac, književni kritičar i antologičar, dobitnik je književne nagrade „Đura Jakšić” za 2025. godinu za knjigu Sve su smrti (samo) deo našeg sata, objavljenu u izdanju Nove Nove Poetike.
Odluku je doneo žiri u sastavu Dragan Jovanović Danilov, predsednik, Srđan Orsić i Nebojša Lapčević, a priznanje će Bognaru biti uručeno 5. juna na svečanosti u Srpskoj Crnji.
Nagrada „Đura Jakšić” pripada redu važnih književnih priznanja za savremenu srpsku poeziju. Dodeljuje se za najbolju knjigu pesama na srpskom jeziku objavljenu tokom prethodne godine, u prostoru Srpske Crnje, mesta koje čuva živu vezu sa imenom jednog od velikih pesnika srpskog romantizma. U tom simboličkom polju, između tradicije, jezika, sećanja i pesničke strasti, Bognarova knjiga dobija dodatnu težinu.
Sve su smrti (samo) deo našeg sata jeste tematski zaokružena knjiga od 77 pesama o smrti, životu, gubitku, pamćenju, očevima, prijateljima, senkama, nesanici, krugu i onostranom. Sama arhitektura zbirke pokazuje celovit pesnički poduhvat: od uvodnog pitanja „Postoji li nešto iza…”, preko ciklusa „Dnevnik nesanice”, „Razgovori sa ocem”, „O svakodnevnom umiranju”, „Zebnja nam ide za petama i flertuje sa našim senkama”, sve do završnog suočenja sa Crnim kosačem.
Žiri je u ovoj zbirci prepoznao jedno od najznačajnijih Bognarovih ostvarenja, knjigu potresnih pesama o suočavanju sa tajnom smrti i odlascima prijatelja pesnika koji su obeležili njegov životni i književni prostor. Posebno je istaknuta veza sa poetikom Đure Jakšića, ali u savremenom, Bognarovom ključu: sa unutrašnjom dramom, metafizičkim nabojem, ekspresivnom slikom i otvorenim sudarom čoveka sa sopstvenom prolaznošću.
U ovoj knjizi smrt dobija oblik sata, kruga, senke, daha, groba, nesanice, putovanja i razgovora. Ona je istovremeno lična rana i zajedničko ljudsko iskustvo. Bognar piše o smrti oca, o smrti prijatelja, o propadanju gradova, o mrtvima kao svedocima, o čoveku koji nosi sopstvenu senku kao drugi život. Srce ove zbirke kuca u prostoru gde bol prelazi u spoznaju, a spoznaja u poeziju.
Nova Nova Poetika je ovu knjigu od početka doživela kao jedan od svojih najvažnijih pesničkih naslova. O Bognarovoj poeziji već smo pisali i razgovarali sa autorom, prateći njegovu poetiku kao prostor filozofske gustine, emotivne otvorenosti i snažne slike. U prethodnom čitanju ove zbirke Vladimir Tomić je Bognarovu knjigu označio kao „mapu kroz tamu”, a današnja priznanja potvrđuju da je ta tama kod Bognara duboko osvetljena pesničkim znanjem.
Bognarova poezija ovde pretvara smrt u meru ljudske svesti. Njegov stih traži čitaoca koji ume da zastane pred senkom, pred grobom, pred očevim ćutanjem, pred prijateljem koji odlazi, pred sopstvenim dahom koji već pripada velikom satu sveta.
Nagrada „Đura Jakšić” dolazi posle još jednog velikog priznanja: knjiga Sve su smrti (samo) deo našeg sata već je ovenčana i nagradom „Dušan Vasiljev”. Dva priznanja za istu zbirku u kratkom vremenu govore o snazi knjige koja je uspela da istovremeno bude lična, metafizička, istorijska i savremena. Takav niz potvrđuje ono što pažljiv čitalac oseća već pri prvom susretu sa ovim rukopisom: Bognar je napisao knjigu koja ostaje u čitaocu dugo posle poslednje stranice.
Za Novu Novu Poetiku ovo priznanje ima posebno značenje. Ono potvrđuje da ozbiljna izdavačka pažnja, vera u snažan rukopis i poštovanje prema savremenoj poeziji mogu da stvore knjigu koja ulazi u središte književne javnosti. Sve su smrti (samo) deo našeg sata traži čitaoca spremnog da zastane pred stihom, pred sećanjem, pred bolom, pred pitanjem koje svako od nas nosi u sebi. Upravo zato ova knjiga ima snagu događaja.
Bognarova zbirka kreće se kroz tamne i svečane prostore postojanja: kroz očinsku figuru, kroz prijateljske smrti, kroz istorijske rane, kroz slike gradova, grobova, belih noći, senki, demona, lavirinta kruga i večnog vraćanja. U njoj se lična biografija pretvara u pesničku topografiju, a intimni bol prerasta u univerzalno iskustvo prolaznosti.
U svetu Bognarove knjige smrt ima miris, sat ima dušu, senka ima lice, a poezija postaje način da se izdrži ono što čoveka svakodnevno nadilazi.
Posebno mesto u ovoj vesti pripada i Pavlu Zeljiću, koji je sa knjigom Mnogoočiti serafim bio u ovogodišnjem užem izboru za nagradu „Đura Jakšić”. Reč je o autoru čiji je rukopis WUNDERKAMMER Nova Nova Poetika ovog proleća nagradila kao najbolji pesnički rukopis na svom specijalnom konkursu.
Bognarova nagrada i Zeljićev ulazak u uži izbor zajedno pokazuju lep i snažan trenutak za autore koji su na različite načine povezani sa Novom Novom Poetikom. U oba slučaja vidimo poeziju koja traži ozbiljno čitanje, rizik, unutrašnju disciplinu i poverenje u moć pesničke slike.
Zoranu Bognaru upućujemo iskrene čestitke na nagradi „Đura Jakšić”, kao i na prethodnom priznanju „Dušan Vasiljev”. Pavlu Zeljiću čestitamo ulazak u uži izbor i potvrdu vrednosti njegovog pesničkog rada.
Nova Nova Poetika sa ponosom stoji uz knjige i autore koji savremenu poeziju vraćaju njenom najdubljem zadatku: da izgovori ono pred čim svakodnevni govor zastaje.
Nema proizvoda u korpi.