NOVO

Čovek koji je prizivao kišu – Aleksandar Višnjić

„Čovek koji je prizivao kišu” Aleksandra Višnjića neobičan je, filozofski i nadrealistički roman u kojem se prepliću nauka, magija, ljubav i ljudska potreba da se pronađe smisao u svetu koji izmiče našoj kontroli.

Igor veruje da može prizvati kišu. Lidija traga za tajanstvenom narukvicom. Njihovi putevi, zajedno sa sudbinama drugih neobičnih likova, vode prema Đavoljoj Varoši. Roman kroz pet elemenata i pet Platonovih tela razvija priču ispunjenu ironijom, groteskom, mitološkim motivima i filozofskim pitanjima.

Roman ima 109 strana. Uključuje kritičke tekstove Vladimira Tomića i Dragane Bečejski, kao i recenzije Aleksandre Marjanović i Dejana Stojiljkovića.

RSD 1.000,00

CategoryProza TagsAleksandar Višnjić, Čovek koji je prizivao kišu, nova nova poetika, Roman, savremena srpska proza

Opis
Recenzije (0)

Šta se događa kada čovek poveruje da može da upravlja prirodom, prizove kišu ili pronađe zakon koji će objasniti njegove najdublje želje? U romanu „Čovek koji je prizivao kišu” Aleksandar Višnjić razvija neobičnu priču u kojoj se prepliću nauka, magija, ljubav, mitologija i filozofska pitanja o granicama ljudske moći.

Radnja počinje usred nesnosne letnje žege. Lidija poseduje neobičnu narukvicu sa dragim kamenom kojem pripisuje gotovo čudesnu moć. Kada narukvica nestane, a tajanstvena poruka je uputi prema Đavoljoj Varoši, započinje potraga koja će povezati nekoliko neobičnih sudbina. Među njima su Igor, čovek uveren da ume da prizove kišu, njegov učitelj Elon, zagonetna Pandora i Mask, Lidijin sused. U njihov svet ulaze i mačka, neobični predmet nazvan „đavolak”, drevna verovanja i događaji koji se teško mogu objasniti svakodnevnom logikom.

Igorova želja da dozove kišu postepeno otkriva dublju potrebu: da pronađe način na koji će sopstvenom voljom uticati na stvarnost. U njegovim pokušajima sreću se Teslina struja, meditacija, naučne pretpostavke i drevni obredi. Međutim, pitanje može li čovek upravljati oblacima postaje manje jednostavno kada se suoči sa ljubavlju, usamljenošću i osećanjima drugih ljudi.

Roman je organizovan u pet poglavlja: „Vatra”, „Zemlja”, „Voda”, „Vazduh” i „Duh”. Svakom od njih odgovara jedno od pet Platonovih pravilnih geometrijskih tela. Ova konstrukcija povezuje geometriju s prirodnim elementima, ljudskim telom, osećanjima i pokušajem da se haotičnom iskustvu pronađe neki red. Pripovedanje se nastavlja i odeljkom „Šesto čulo”.

Višnjićev književni postupak odlikuju fragmentarna kompozicija, ironija, groteska i nadrealni prizori. Filozofske rasprave smenjuju se sa erotskim situacijama, telesnim iskustvima i neočekivanim komičnim obrtima. Likovi istovremeno tragaju za odgovorima o svemiru i pokušavaju da razumeju sopstvene strahove, želje i međusobne odnose.

Prostori romana kreću se od evropskih gradova do Rtnja i Đavolje Varoši, gde se savremena naučna imaginacija susreće sa lokalnim predanjima. Kroz takav spoj autor istražuje čovekovu potrebu da u slučajnosti prepozna znak, u nepoznatom pronađe smisao, a u ljubavi potvrdu da svet ipak može odgovoriti na njegovu želju.

Knjigu prate dva kritička teksta: „Geometrija kiše i ljudskih zabluda” Vladimira Tomića i „Meteorologija ljudske duše” Dragane Bečejski, kao i recenzije Aleksandre Marjanović i Dejana Stojiljkovića.

„Čovek koji je prizivao kišu” namenjen je čitaocima koji vole eksperimentalnu i filozofsku prozu, nadrealističke motive, neobične pripovedačke strukture i humor koji dovodi u pitanje naše predstave o stvarnosti. Roman posebno može zainteresovati one koji u književnosti traže susret naučnog mišljenja, mitologije i ljudske imaginacije.

O autoru

Dr Aleksandar Višnjić rođen je 1976. godine u Prokuplju. Živi i radi u Nišu, gde je redovni profesor na Medicinskom fakultetu.

Autor je brojnih naučnih radova i stručnih knjiga iz oblasti javnog zdravlja, socijalne i preventivne medicine i menadžmenta u zdravstvu.

Bio je jedan od vođa studentskih protesta 1996/97. godine i kasnijih studentskih pokreta. Iskustva iz tog perioda poslužila su kao građa za njegov prvi roman „Dosije OTPOR!”.