Roman koji traži da ga doživimo
U vremenu kada književnost sve češće traži brzinu, zaplet i spoljašnji konflikt, „Dublje značenje“ Marka Marčeca dolazi kao tiha detonacija. Ovo je roman koji se oseća, koji se udiše kao zagušljiv vazduh sobe u kojoj se neko bori sa sobom.
Marčec ne piše o anksioznosti, on piše iz nje. Njegov junak, Filip, nije ni heroj ni antiheroj, već simptom. On je stidljiv, povučen, opsesivan, i upravo ta banalnost postaje temelj romana. Marčec se ne boji da piše o onome što književnost često ignoriše: o tišini, o mumlanju, o neizgovorenim mislima koje se ne mogu artikulisati jer su previše istinite.
Filip je pisac koji ne zna da li piše ili se raspada dok pokušava. Njegova opsesija formom, njegov strah od javnosti, njegova potreba da bude shvaćen, sve to čini roman ne samo introspektivnim, već i brutalno iskrenim.
Stilski, Marčec se oslanja na modernističke i postmodernističke impulse. Njegov tekst podseća na Kafkinu klaustrofobiju i Selindžerov adolescentski gnev. Filipov cinizam, drskost i prezir su bolni mehanizmi odbrane inteligentnog uma koji ne zna kako da se uklopi.
Roman je duboko intertekstualan – Tolstoj, Pekić, Dejvid Linč, YouTube ispovesti – sve to je eho Filipove unutrašnje borbe. Marčec briljantno transponuje Filipovu unutrašnju tenziju u stilsku disperziju. Pisanje je fragmentarno, sa mislima koje se haotično prekidaju i vraćaju. U trenucima visoke anksioznosti, govor se pretvara u zbrzano mumlanje, što je savršeni stilski ekvivalent panici.
„Dublje značenje“ je roman koji postavlja pitanje: da li je umetnost jedini način da se preživi sopstvena tišina? To je studija o tome kako se emocije, kada su potisnute, transformišu u stil. Marčec ne piše o životu, on ga stvara iz umetnosti. I upravo tu leži snaga ovog dela.
Za sve koji veruju da književnost ne mora da bude glasna da bi bila moćna, ovo je nezaobilazno štivo. To je roman koji traži da ga doživimo i preživimo.
Nema proizvoda u korpi.
Recenzije
Još nema komentara.