MALI SITNEŠ – Zoran Nedić

Omaž jednom mestu i vremenu

Nakon poetskog prvenca Samo jednom pišeš pjesmu, Zoran Nedić se vraća pisanju sa proznim delom koje nosi duboku emotivnu i dokumentarnu vrednost. Mali Sitneš, nazvan po autorovom rodnom mestu u Bosni i Hercegovini, nije samo knjiga — to je srčani omaž vremenu, ljudima i vrednostima koje polako izmiču iz kolektivnog sećanja.
U ovom delu, Nedić pokazuje da je pesnik i kada piše prozu. Njegov stil je nežan, nostalgičan, ali precizan, on ne idealizuje prošlost, već je oživljava kroz detalje, anegdote, karaktere i sudbine. Mali Sitneš je knjiga koja ne pokušava da bude velika po formi, ali jeste po osećanju. Ona je svedočanstvo jednog sela, jednog vremena, i jednog čoveka koji je odlučio da ne dozvoli da se zaboravi.
Autor piše o ljudima iz svog mesta sa dubokim poštovanjem i toplinom. Svaki lik je prikazan kao deo šire porodične slike – ne samo kroz imena i događaje, već kroz emocije, odnose, šale, tuge i radosti. Nedić ne štedi ni komične ni tragične tonove, ali ih uvek koristi sa merom i sa željom da ostaviistinu, a ne fikciju.
Kroz seoske igre, običaje, svakodnevne rituale i životne prekretnice, autor gradi arhaičnu sliku jednog sveta koji je bio jednostavan, ali bogat, svet u kojem su ljudi bili oslonac jedni drugima, u kojem se znalo ko koga čuva, ko kome pomaže, i ko koga pamti. U tom smislu, Mali Sitneš podseća na
dela Branka Ćopića, ali bez idealizacije — više kao dokumentarni roman sa dušom.
Nedićev prelazak iz poezije u prozu nije gubitak lirike, već njeno širenje.

On piše kao neko ko zna da je svaka rečenica potencijalna pesma, ali i sve- dočanstvo. Njegova želja da zabeleži sve od broja dece do sudbine pojedi-
naca, nije samo dokumentarna ambicija, već izraz zahvalnosti. On piše da bi ostavio trag. I u tome uspeva.
Mali Sitneš je knjiga za one koji veruju da se sećanja ne čuvaju samo u  srcu, već i na papiru. Za one koji znaju da je dom više od mesta – to je osećaj,
zajednica, i ljudi koji su nas oblikovali. Ova knjiga je podsetnik da ne postoji mala priča ako je ispričana iskreno. I da svako selo ima svoje junake – samo
im treba neko da ih zapiše.